Deo poslodavaca nudi zaposlenima saradnju, a ne posao

Prema poslednjih procenama, polovina aktivnog radnog stanovništva u svetu će i u 2021. godini uglavnom raditi od kuće.

I dok poslodavci uglavnom hvale ovaj model i u isto vreme pokušavaju da ga unaprede kako bi što kvalitetnije ocenjivali efikasnost svojih radnika, zaposleni se sve više žale da gotovo ne postoji nikakva granica između njihovog radnog i slobodnog vremena.

„Rad od kuće u Srbiji jeste prilično iznuđena opcija koja se desila zbog pandemije. Ali, dok je opravdan kao zaštita od oboljevanja, sve više zaposlenih smatra da poslodavci očekuju da budu neprestano dostupni. Ono što nas u Savezu samostalnih sindikata Srbije brine je da li će rad od kuće postati uobičajen i nakon što pandemija prođe?“, objašnjava za portal Biznis.rs predsednik SSSS Ljubisav Orbović.

Orbović dodaje da se u ovo vreme pokazalo da mnoge delatnosti zaposleni mogu da obavljaju iz svog doma.

„Jedan broj poslodavaca je već procenio da im se ne isplati da plaćaju prostor, njegovo održavanje i slično i to je za neke poslove i u redu. Međutim, problem predstavlja činjenica da većina zaposlenih nemaju u stanu mogućnosti da odvoje poseban, radni prostor“, konstatuje Orbović.

Ono što predstavnike sindikata brine je i mogućnost koja se pominje prema delom onih koji danas zapošljavaju radnike u Srbiji.

„Postoji opasnost da jedan deo poslova poslodavci više neće želeti da zadrže određene poslove, već će od zaposlenih tražiti da osnuju sopstvene firme koje će sa njima ubuduće sarađivati. To može delu zaposlenih napraviti ogromne probleme, jer postoje ljudi koji rade svoj posao dobro, ali nisu dovoljno preduzimljivi i sposobni da započnu sopstveni biznis. S druge strane, oni koji te veštine imaju tu priliku će u narednom periodu verovatno i iskoristiti” zaključuje Orbović.

Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja objavilo je ovih dana „Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće“. Ovaj dokument pruža praktična uputstva poslodavcima koji su obezbedili rad od kuće svojim zaposlenima, upoznajući sa obavezama i odgovornostima i one koji zapošljavaju i zaposlene. U vodiču su navedeni i uslovi koje mora da ispunjava radni prostor, koji služi kao radno mesto kod kuće, analizu procene rizika i praćenje bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih koji rade od kuće, kao i način prijave povreda na radu prilikom rada od kuće.

Određene dileme u vezi sa radom od kuće izrazili su svojevremeno i predstavnici Saveta stranih investitora u Srbiji.

Naime, važećim Zakonom o radu definisan je radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i to kroz rad na daljinu i rad od kuće. Savet stranih investitora smatra da, u postojećim okolnostima razliku između rada od kuće i rada na daljinu treba dodatno precizirati.

Deo poslodavaca u Srbiji već je najavio svojim zaposlenima da će u narednom periodu nastaviti da, uglavnom, rade od kuće. Model koji je gotovo jedinstven za sve je da ubuduće neće biti radnih stolova koji su namenjeni isključivo jednoj osobi, već će se radni prostor puniti u zavisnosti ko kada na posao dođe. Ideja je, uglavnom, da u prostorijama firme ne bude više od 60 do 70 odsto ukupnog broja zaposlenih. Druga grupa poslodavaca najavila je da će se o mogućem povratku u kancelarije razgovarati tek od 2022. godine.

Prema procenama McKinsey Global Instituta, za više od 20 odsto radnika na globalnom tržištu radne snage više nema povratka u kancelarije.

„Najveći broj njih rade poslove u sektorima finansija, osiguranja i IT. To se događa ne samo zbog pandemije Covid-19, već i zato što je napredak u automatizaciji i digitalizaciji to omogućio. Pri tom, situacija sa pandemijom je ubrzala razvoj tih tehnologija, ili, kako kaže izvršni director Microsofta Satia Nadella, oni su digitalnu transformaciju za koju je potrebno dve godine, izveli za samo dva meseca“, naglašavaju u McKinsey Global Institutu.

Naglašavaju da postoje dva važna izazova za prelaz na rad izvan kancelarija. Jedno je odlučiti se koju će ulogu kancelarije imati u budućnosti, gde se uglavnom razvijao osećaj pripadnosti kolektivu i zajedničkom cilju. To je, kao i rešavanje mnogih drugih dilema, u ovoj godini posao baš za one koji zapošljavaju.

„Na primer, banke i sve veće trgovinske kuće automatizuju naplatu. Zato, ako trgovci žele da zadrže posao, moraće da uče neke nove veštine. Svetski ekonomski forum je još pre pandemije procenjivao da će više od polovine zaposlenih morati značajno da se prekvalifikuje ili usavrši do 2020. godine. Pandemija je ovu neminovnost samo ubrzala. Istraživanja pokazuju da na to nisu bili spremni ni poslodavci ni zaposleni. Poslodaci, iako gotovo 90 odsto njih smatra da se njihove kompanije suočavaju sa određenim prazninama u veštinama, ali je svega trećina učinila da u tome nešto i promeni“ , zaključuju stručnjaci McKinsey Global Instituta.