Digitalno tržište Srbije na trećem mestu u Evropi

Na digitalno oglašavanje prošle godine u Srbiji je potrošeno nešto preko 56 miliona evra. Za godinu dana, ovo tržište poraslo je za 19,5 procenata, što našu zemlju smešta na treće mesto u Evropi, dok se za deceniju uvećalo čak šest puta.

Ovo su samo neki od podataka koji su predstavljeni na desetoj konferenciji Digital Day Lite, koja je održana u Beogradu u organizaciji Udruženja IAB Serbia.

„Naše digitalno tržište već godinama je u vrhu po rastu potrošnje u Evropi. Od devet miliona njegove vrednosti 2010. godine, došli smo do današnjih 56,22 miliona evra. Displej oglašavanje prednjači sa gotovo 37 miliona evra i rastom od 16 odsto, dok ‘paid search’ beleži rast od 30 odsto. ‘Local display’ je doživeo pad od 16 procenata i sa 9,2 miliona smo prošle godine došli na cifru od pre 10 godina, sa 7,7 miliona evra“, rekao jE predsednik Komiteta za edukaciju u IAB Serbia, Igor Černiševski.

Vrednost tržišta mobilnog oglašavanja za prošlu godinu iznosila je 44,23 miliona evra, što je porast od skoro 46 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je video oglašavanje poraslo sa 7,8 na 9,7 miliona evra.

Oglašavanje na društvenim mrežama beleži, takođe, ozbiljan rast od 33,8 odsto, sa vrednošću od 15,76 miliona evra. Od toga je na oglašavanje na Facebook-u i Instagramu otišlo čitavih 14 miliona evra. Učešće ostalih društvenih mreža je znatno manje – na Snapchat smo potrošili 78.000 evra, na Linkedin 780.000 evra, Twitter 454.000, a na Viber 402.000 evra.

Brand Partnerships Manager iz kompanije TikTok, Ivan Radojičić, rekao je da je njihova platforma za samo tri godine okupila 100 miliona aktivnih korisnika širom Evrope i postala neizostavni deo popularne kulture.  

“Tokom prošle godine ova platforma postala je globalni fenomen. Imali smo najviše preuzimanja aplikacije na svetu, a sada smo već u 100 najvrednijih brendova na svetu, a među deset u čitavoj industriji zabave”, rekao je Radojičić.

I pre nego što u Srbiji zaživi TikTok za poslovne korisnike, Radojičić je savetovao marketinške kompanije da se priključe platformi, istraže i nadovežu na komentare u vezi svog brenda koji verovatno već postoje na platformi. Savet je i da se udruže sa kreatorima.

Chief Digital Officer iz kompanije Sasomange, Biljana Stojković, naglasila je da digitalno oglašavanje raste, pa se za ovu godinu može očekivati osam miliona evra prihoda od digitalnih oglasa, odnosno naknade koje plaćaju oglašivači da se njihov oglas nađe online.

Ona je dodala da se predviđa da će prosečan trošak za oglase po korisniku interneta za opšte oglase ove godine biti 0,55 evra. Očekuje se rast prihoda za pet odsto do sledeće godine, a do 2025. godne, čak polovina prihoda od oglasa biće generisano preko mobilnih uređaja.

Da čak 5,22 milijarde ljudi na svetu koristi mobilni telefon ili 66,6 odsto ukupne populacije, podsetila je na otvaranju prvog panela „State of digital: 2011 vs 2021″ moderator Aleksandra Martinović, Chief Executive Officer portala Srbija Danas. Kako je rekla, danas internet koristi 4,66 milijarde stanovnika planete, što je 7,6 odsto više nego prethodne godine.

Korisnika društvenih mreža je 4,2 milijarde – 13 odsto više, a dvostruko više u odnosu na 2016. godinu.

Prosečan korisnik društvenih mreža potroši dva sata, a u vrhu te tabele su Filipinci sa više od 4 sata utrošenih na društvene mreže. Na dnu ove lestvice su Japanci sa samo jednim satom. U proseku internet korisnik potroši na mreži sedam sati.

Drugi panel „Kidamo li digital već deset godina?“ razmatrao je kako se od izolovanih fenomena došlo do ekspanzije digitalnih agencija, kao i o nastanku i razvoju digitalnog marketinga u Srbiji.

Ova industrija je zabeležila veliki uspeh, najveći pomak je napravljen u protekloj godini, zbog pandemije. Brendovi sve više shvataju da digitalno nije samo “prateća priča”, već ozbiljan posao u koji vredi uložiti, istaknuto je na ovom panelu.

Uprkos većem poverenju klijenata, među njima i dalje vlada strah da budu inovativni. Jedan od problema o kom su govorili stručnjaci iz ove oblasti je hiperprodukcija digitalnog sadržaja, za šta će rešenje u budućnosti biti fokus na kvalitetu.