Do 2027. više od 50.000 domaćinstava u Srbiji koristiće državne podsticaje za energetsku efikasnost

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je kako se očekuje da će do kraja 2027. godine više od 50.000 domaćinstava u Srbiji iskoristiti subvencije koje država omogućava za poboljšanje energetske efikasnosti, saopštilo je ministarstvo.

To se odnosi na zamenu starih i neefikasnih sistema grejanja, ugradnju toplotnih pumpi, solarnnih kolektora i solarnih panela i to u iznosu od 50 do 65 odsto vrednosti energetske sanacije, prenosi Beta.

„Ovaj program, vredan 50 miliona evra, realizujemo uz podršku Svetske banke i ocenjen je kao jedan od najboljih projekata po efikasnosti i realizaciji te institucije u Evropi i Centralnoj Aziji“, rekla je Đedović Handanović na ministarskom okruglom stolu Globalne alijanse za energetsku efikasnost (GEEA) u Dubaiju.

Ona je istakla da podsticanje racionalnog korišćenja energije predstavlja brz i isplativ način za smanjenje potrošnje energije, troškova za građane i privredu, kao i emisija štetnih gasova.

Đedović Handanović je predstavila najvažnije projekte kojima država podržava povećanje energetske efikanosti, pre svega u domaćinstima i javnim objektima.

Pored subvencija domaćinstava, kontinuiranog ulaganja u rehabilitaciju postojećih sistema daljinskog grejanja, prema njenim rečima, inicirani su i novi projekti koji treba da omoguće integraciju geotermalnih tehnologija, toplotnih pumpi i solarnih rešenja u toplanama u deset gradova u zemlji.

„Realizujemo i jedan od inovativnijih projekata u Evropi, integraciju solarno-termalne elektrane u sistem daljinskog grejanja u gradu Novom Sadu, koji je proglašen za najbolji urbani infrastrukturni projekat u 2024. godine od strane londonskog časopisa EMEA Finance u centralnoj i istočnoj Evropi, u vrednosti od 105 miliona evra. Toplota prikupljena tokom leta skladištiće se i koristiti zimi, u najvećem skladištu toplotne energije na svetu, uz kombinovanje obnovljive solarne energije, energije iz Dunava i viškova električne energije iz elektroenergetskog sistema“, rekla je Đedović Handanović.

Ona je naglasila da su ciljevi Srbije u oblasti energetske efikasnosti definisani nacionalnim strateškim dokumentima u energetici i u skladu su sa zahtevima Energetske zajednice i Evropske unije, kao i da je nova Direktiva o energetskoj efikasnosti, koju je EU usvojila 2023. godine, predmet daljeg usklađivanja sa pravilima i pravnim tekovinama EU.

„Ciljevi postavljeni za 2030. godinu teže da ograniče potrošnju primarne i finalne energije, i dovedu do smanjenja energetske intenzivnosti za oko 40 odsto u odnosu na 2020. godinu. Energetsku efikasnost posmatramo kao novi izvor energije, najčistiji, najjeftiniji i najbrže dostupan. Zato će ulaganja u energetsku efikasnost ostati važan prioritet energetske politike Srbije“, poručila je ministarka.

Na marginama samita Đedović Handanović se sastala sa ministrom energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata Suhailom Muhamedom Al Mazurijem s kojim je razgovarala o daljem produbljivanju saradnje u sektoru energetike.