Dobra cena i niska ulaganja povećavaju površine pod lešnicima

Berba lešnika na plantažama širom Srbije uveliko je u toku. Velika nutritivna vrednost omogućava konstantan porast potražnje i potrošnje, pre svega od strane konditorske industrije, dok se manja količina ovih plodova koristi za svakodnevnu potrošnju.

“Ulaganja za podizanje jednog hektara zasada leske kreću se oko 5.000 evra, računajući pripremu zemljišta, nabavku sadnica, sadnju i sistem za navodnjavanje ako postoji izvor vode. Smatra se da je za jednu prosečnu porodicu površina od pet hektara dovoljna za obezbeđenje egzistencije. Prvi prinosi obično su u trećoj, četvrtoj godini, u zavisnosti od toga da li se koriste jednogodišnje ili dvogodišnje sadnice za podizanje zasada, a pun rod u devetoj i desetoj godini”, kazao je za Biznis.rs prof. dr Čedo Oparnica sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Na oko 6.000 hektara proizvede se 2.500 tona što nije ni deseti deo godišnjih potreba naše zemlje. Zbog dobre cene površine pod lešnikom se povećavaju, a najveći problem je što je prva berba tek posle pete godine, piše RTS.

Među najveće individualne proizvođače lešnika u Vojvodini ubraja se Novo Radonjić iz Crvenke koji je plantažu na 40 hektara podigao pre šest godina, a već naredne godine planira da površinu udvostruči.

Uz kompletnu primenu agrotehnike, uključujući i zalivni sistem, očekuje dobar rod.

„Očekujem ove godine da će biti prinos po hektaru oko jedne tone. Što se tiče cene, ona se kreće za lešnik očišćen od ljuske od 250 do 300 dinara. To je dosta solidna cena, a očekujemo u narednom periodu da će uslediti tendencija porasta. Ljudi se uglavnom opredeljuju zato što je mala angažovanost rada ljudi“, dodaje Radonjić.

Najveći deo posla na plantaži, osim orezivanja, obavlja se uz pomoć moderne mehanizacije, kao što je kombajn za skupljanje plodova, koji košta oko stotinu hiljada evra.

Nikola Dragičević ističe da kombajn na dnevnom nivou zamenjuje oko stotinak radnika. „Nije težak za rukovanje i radi na principu čiste mehanike. Nema kao kod drugih usisavanja i mnogo je brži i lakši za rukovanje“, ukazuje Dragičević.

Lešnici se po završetku berbe otpremaju u pogon za preradu, a posle prebiranja, pranja i sušenja, isporučuju se tržištu. Poslednjih godina u Srbiji su plantaže pod lešnicima gotovo udvostručene.

„U odnosu na jabuke i kruške, koje su mnogo intenzivnije što se tiče zaštite i same tehnologije, kod lešnika tehnologija nije toliko zahtevna s tim da treba ispoštovati sve rokove koji se tiču zaštite“, napominje agronom voćarstva Jovica Macavra.