Dolazak MTU je prilika za usavršavanje stručnjaka i veće plate

Kompanija MTU Maintenance Serbia koja posluje u okviru nemačkog MTU Aero Engines započela je izgradnju fabrike u Novoj Pazovi. Jedan od globalnih lidera u oblasti proizvodnje i servisa motora aviona imaće svoja postrojenja u Srbiji, a vrednost investicije iznosi 100 miliona evra.

Fabrika će biti sagrađena na zemljištu površine 26 hektara. Plan je da tokom prve faze razvoja MTU Maintenance Serbia zaposli 440 radnika, a postrojenja će imati početni godišnji kapacitet od 470.000 sati popravke.

„U pitanju je treća najveća investicija kada je reč o srpskoj vazduhoplovnoj industriji. Za razliku od ulaganja u nacionalnu avio-kompaniju i aerodrom, održavanje avionskih motora je izuzetno profitabilno. Održavanje, odnosno reparacija motora, kao i slični radovi u avio-industriji, vrednuju se po nekoliko puta više u odnosu na druge industrije zbog standarda bezbednosti i drugih parametara. Ukoliko procenjujemo uspeh tog poslovnog entiteta, definitivno je da će dobro zarađivati“, navodi za Biznis.rs osnivač i urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović.

Naš sagovornik kaže da postoje dva segmenta uticaja ove investicije na srpsku avio-industriju:

„Prvi se dogodio u novembru 2020. godine, kada da je Air Serbia potpisala ugovor sa MTU koji će sledećih šest godina servisirati motore aviona nacionalne avio-kompanije. Drugi se odnosi na zapošljavanje domaćeg tehničkog kadra, odnosno tehničara i vazduhoplovnih inženjera koji će raditi na reparaciji“, objašnjava Vojinović.

Zašto se MTU odlučio za Srbiju?

Pored Srbije u trci za ovo postrojenje bile su još dve zemlje. Odluka kompanije o izgradnji novih kapaciteta motivisana je potrebama iz 2019. godine usled rasta. Predstavnici ove kompanije želeli su da izgrade novo postrojenje kako bi održali pozitivni trend poslovanja iz perioda pre pandemije.

„Srbija pored svih privlačnih stvari ima zaokružen sistem vazduhoplovno-tehničkog obrazovanja. Dakle govorimo o srednjoj školi, vazduhoplovnoj akademiji, a tu je i Mašinski fakultet, gde se obrazuju vazduhoplovni inženjeri. U našoj zemlji postoji nekoliko kompanija koje su se bavile održavanjem aviona. MTU ne bi došao da nije dobio garancije da će imati osposobljene vazduhoplovne tehničare, za šta je potrebna srednja stručna škola. To je indirektan faktor i jedan od aduta zbog kojih je MTU odlučio da dođe u našu zemlju“, primećuje Vojinović.

Postrojenje koje će se graditi u Srbiji radiće remont avionskih motora. Kada se avio kompanije suoče sa kvarom motora imaju dva izbora: kupovina novog, koji je preskup, ili servis havarisanog, odnosno slanje delova koji su otkazali na reparaciju. Svetske avio-kompanije slaće delove aviona iz čitavog sveta u Srbiju.

„Naša avio-industrija nije razvijena, pa će poslovanje MTU u Srbiji biti korisno za bruto društveni proizvod. Nismo razvijeni u ovoj oblasti poslovanja, pa investicija MTU može biti početak neke veze koja je ozbiljnije prirode. Mnogo važnije je to što će za obavljanje posla biti potreban kvalifikovan stručni kadar, pa će i zarade biti bolje. Većina dosadašnjih industrija bavile su se previše jednostavnim operacijama i najčešće plaćale minimalnu zaradu“, navodi konsultant za strana ulaganja dr Milan Kovačević.

Kako će motori iz celog sveta stizati do Nove Pazove?

Jasno je da domaća avio-industrija nije među liderima na globalnom planu. Najznačajniji i najpoznatiji predstavnik naše zemlje je Air Serbia. Ipak, ne bi trebalo zanemariti nekoliko proizvoda u vojnoj vazduhoplovnoj industriji.

„Najveći dobitak koji možemo imati od dolaska MTU u Srbiju jeste da će ta vest zapravo staviti Srbiju na globalnu mapu kada je reč o vazduhoplovnoj industriji. Taj novi momenat može da se nastavi. Država je bila prilično agilna u kontekstu poklanjanja zemljišta i postojećeg faktora obrazovanja“, navodi Vojinović.

Kada je reč o infrastrukturi koja prati planirano ulaganje MTU Aero Engines u Srbiji, trebalo bi napomenuti da blizina aerodroma Nikola Tesla ne igra preterano važnu ulogu, jer se transport avionskih delova odvija na specifičan način.

„Aerodrom Beograd nije toliko razvijeno kargo čvorište u kontekstu aviona koji prevoze teret koji je potreban MTU, već je to Beč. To je analizirano prilikom izbora lokacije za gradnju postrojenja. Beč je jedan od najvećih kargo centara za prevoz tereta vazduhom. Blizina austrijske prestonice i relativno dobra putna infrastruktura verovatno je jedan od faktora koji su išli u prilog odluci menadžmenta MTU. Svi delovi aviona koji su za remont prevoziće se kamionom iz Beča u Novu Pazovu i istim putem vraćati natrag“, zaključuje Vojinović.