Dostignuća i izazovi javnih beležnika u Srbiji

I tokom pandemije, javni beležnici su obavljali pravne poslove koji su bili nužni i hitni, kako ne bi bila ugrožena pravna sigurnost, izjavio je za portal Biznis.rs predsednik Javnobeležničke komore Srbije (JKS) Srbislav Cvejić.

“Sistem javnog beležništva smo održali kroz sve ovo teško vreme na istom nivou, uspeli smo da očuvamo najvažniji, ljudski kapacitet kojim raspolažemo jer, uprkos smanjenom obimu posla, nije bilo otpuštanja u našim kancelarijama. Smatram da je to najvažniji rezultat javnih beležnika u 2020. godini“, istakao je Cvejić.

On je naglasio da je do sada popunjeno 197 mesta od predviđenih 370 javnih beležnika. U kancelarijama javnih beležnika, prema rečima Cvejića, zaposleno je još 1.440 osoba, među kojima je 79 javnobeležničkih pomoćnika i 230 javnobeležničkih saradnika, 358 pripravnika, kao i oko 574 osoba koje obavljaju administrativne poslove. Po broju zaposlenih, javnobeležnički sistem je, dostigao nivo jedne srednje kompanije u Srbiji.

„Javni beležnici su od uspostavljanja ove pravosudne profesije pre šest i po godina, uradili oko 12 miliona pravnih poslova za koje su nadležni, od čega je najviše javnobeležničkih overa – oko osam miliona, što je svakako uspeh vredan poštovanja“, ističe predsednik JKS.

On posebno naglašava da su beležnici rasteretili sudove i vođenjem ostavina, koje se sada mnogo brže odvijaju.

“Za četiri godine, od kada beležnici rade vođenje ostavina kao posao koji im poverava sud, uradili smo više od 420.000 ostavinskih predmeta – a na sva ta rešenja izjavljeno je svega 848 žalbi, dok je broj ukinutih rešenja 144, a preinačenih 39. Ti podaci nam, takođe, služe na čast, jer govore o efikasnosti i stručnosti javnih beležnika”, istakao je Cvejić.

On je dodao da može da se kaže da su, posle šest i po godina od uvođenja javnog beležništva u pravni sistem Srbije, ostvareni svi ciljevi javnog beležništva – kontrola pravnog prometa, unapređenje pravne sigurnosti građana i rasterećenje sudova. Isto tako, broj sudskih sporova proisteklih iz ugovornih odnosa sveden je na nivo, kako kaže, statističke greške.

“Javni beležnici su rasteretili i poreske organe, uveli red i pravnu sigurnost u promet nekretnina. U mnogim oblastima je korupcija značajno smanjena ili iskorenjena. Ne treba zanemariti ni to da je ranije dolazilo i do zloupotrebe identiteta, dok sada to nije moguće. Osim toga, javni beležnici većinu dokumentacije potrebne za poslove građana kod njih pribavljaju sami, od odgovarajućih institucija. Na taj način građanima svakodnevno štedimo i vreme i novac”, ističe predsednik JKS.

Izazovi javnih beležnika u Srbiji

Cvejić ukazuje da se javni beležnici u svom poslu suočavaju i sa izazovima.

“S obzirom na našu efikasnost u vođenju ostavinskih postupaka, uočili smo da postoji i dodatni prostor za napredak. Naime, mislimo da bi ostavinski postupci mogli da se vode brže i efikasnije ukoliko bi sudovi istovremeno poveravali javnim beležnicima sastavljanje smrtovnica i vođenje ostavinskih postupaka. U ovom trenutku sudovi prvo poveravaju sastavljanje smrtovnice javnom beležniku, a potom se predmet vraća sudu, a nakon toga sud ili ponovo poverava predmet za ostavinski postupak javnom beležniku, ili predmet zadržava, što je administativni korak koji bismo mogli da izbegnemo”, ističe Cvejić.

On ukazuje da se javni beležnici ponekad suočavaju i sa napadima da svoj posao nisu obavili u skladu sa zakonom.

“U svim tim situacijama, organi komore proveravaju sve navode, i moram da kažem, u većini slučajeva ispostavlja se da pritužbe nisu bile opravdane i da su proistekle iz nerazumevanja ili neprihvatanja čak i onih promena koje donose boljitak, koje povećavaju pravnu sigurnost. To su, ipak, prepreke sa kojima se suočavaju i mnogo stariji i iskusniji javnobeležnički sistemi u svetu i mi ne možemo da očekujemo da će naš put biti lakši. Za nas je važno da smo spremni da se suočimo sa svim izazovima, da stalno radimo na unapređenju rada, na obukama, kao i na kontroli“, istakao je predsednik JKS.

Cvejić naglašava da su u okviru delokruga poslova koje Javnobeležnička komora obavlja, poseban akcenat stavili na čuvanje ugleda, časti, integriteta i prava javnobeležničke profesije, i da će adekvatno reagovati na svaki utvrđeni pojedinačni propust javnih beležnika.

Saradnja sa Republičkim geodetskim zavodom

Cvejić je takođe istakao da su javni beležnici upućeni na saradnju sa Republičkim geodetskim zavodom i da su od početka spremni za konstruktivni dijalog kako bi se rešili svi problemi koji se povremeno javljaju, pre svega u primeni važećih propisa.

“Katastar je u stalnom procesu unapređenja. Naš posao je da pratimo na koji način katastar funkcioniše i mi to činimo, prilagođavajući se svim unapređenjima. Istakao bih da je katastar odlično rešenje za uređenu evidenciju svojine, koja je neophodna za punu pravnu sigurnost građana. Podsetiću i na činjenicu da je do izrade katastra nepokretnosti kao sveobuhvatne evidencije o nepokretnostima i pravima nad njima, zemljišna knjiga postojala na manje od 25 odsto teritorije Republike Srbije, dok su na ostatku naše teritorije, a naročito u ruralnim predelima, građani bili uskraćeni u pogledu upisa prava svojine na nepokretnosti. Sada je najvažnije i za katastar i za nas, kao i za sve ostale javne službe, da dobijemo mogućnost da preuzimamo potpuno ažurne podatke“, rekao je Cvejić.

On je dodao da je Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti propisano da javni beležnici, počev od 1. jula 2018. godine svoje isprave elektronskim putem dostavljaju katastru na upis. Na ovaj način dodatno je povećana pravna sigurnost građana, a takođe je smanjena i mogućnost upisa prava na osnovu falsifikovanih isprava.

“Važno je istaći, takođe, da javni beležnici, po službenoj dužnosti, pribavljaju izvod iz lista nepokretnosti iz baze podataka katastra, ako se ona prometuje, te da su javni beležnici u svakodnevnoj komunikaciji sa katastrom.” rekao je Cvejić.

Pokrivenost teritorije Srbije sa javnim beležnicima

U ovom trenutku aktuelno je pitanje pokrivenosti čitave teritorije Srbije sa javnim beležnicima. Predsednik JKS ističe da u ovom trenutku javnih beležnika nema za područja osnovnih sudova u Dimitrovgradu, Knjaževcu, Majdanpeku i Sjenici.

“Zadovoljstvo mi je što mogu da kažem da je upravo danas objavljen Javni konkurs za popunjavanje 56 javnobeležničkih mesta širom Srbije, između ostalog i za područja sudova gde nemamo javnih beležnika. Procedura je takva da ministar pravde donosi rešenje o raspisivanju konkursa, potom naša komisija razmatra prijave i Ministarstvu pravde daje mišljenje o kandidatima koji ispunjavaju uslove za imenovanje na mesto javnog beležnika“, istakao je Cvejić.

On je dodao da se u saradnji sa Ministarstvom stalno radi na popunjavanju preostalih mesta, a prioritet su sredine u kojima javnih beležnika još nema.

“Što se tiče terirorija sudova gde sada još nema javnih beležnika, posao kojim se mi bavimo obavljaju nadležni sudovi. Mi se nadamo da ćemo uskoro, već posle ovog konkursa, biti u mogućnosti da i te sudove rasteretimo i da građanima sa područja koje pokrivaju sudovi u Dimitrovgradu, Knjaževcu, Majdanpeku i Sjenici pružimo uslugu kakvu kod javnih beležnika imaju građani u drugim delovima naše zemlje. Preostala mesta za koja je takođe raspisan konkurs takođe treba da doprinesu efikasnosti sistema i dostupnosti javnih beležnika”, zaključio je predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić.

.