Doznake iz inostranstva, WU, PayPal, međubankarski transferi – i gomila nepoznanica

Prenos sredstava od jednog ka drugom fizičkom licu, putem tekućih računa u komercijalnim bankama ili korišćenjem usluga mnogobrojnih servisa za transfer novca, predstavlja dominantan način novčanih transakcija, jer ima velikog udela u globalnoj ekonomiji, a posebno srpskoj, koja dosta para dobija od predstavnika dijaspore.

Transferi novca iz inostranstva

Na veoma efikasnom i dobro organizovanom poddomenu internet portala Svetske banke, remittanceprices.worldbank.org, moguće je informisati se o troškovima slanja novca između 48 zemalja iz kojih se šalju sredstva i potencijalnih 105 država primalaca, sa prosečnim iznosima, dodatnim naknadama i najčešće korišćenim servisima za plaćanje.  

Prema podacima koji su ažurirani 29. oktobra 2020, za slanje iznosa od 140 evra iz Nemačke ka Srbiji (što je i najčešća destinacija pošiljaoca ka našoj zemlji, pored Austrije), potrebno je izdvojiti od 1,5 pa čak do 39,5 evra provizije, u zavisnosti od odabranog posrednika.

Dosta se razlikuju i vremena dospeća sredstava, pa tako MoneyGram i Western Union (WU), bez obzira da li se kod njih novac uplaćuje online ili preko fizičkog terminala, isplate obavljaju za manje od sat vremena, dok na primer, slanje novca preko Deutsche Bank može da potraje i do pet dana.

Najmanje skupi koridori prenosa novca ka Srbiji su iz Austrije, Italije, Francuske, Nemačke i Švajcarske, upravo tim redom. Bankarske provizije u ovim zemljama su najniže, kao i provizije servisa za transfer novca, kao što je planetarno popularni i rasprostranjeni Western Union.

Kod banaka je, generalno, usluga nešto sporija, ali su provizije najčešće niže, mada tu negativni izuzetak opet predstavlja Deutsche Bank, sa najvišim iznosom, od 39,5 evra. Najpovoljnija provizija za male iznose plaćanja iz Nemačke može se naći u Postbank, i iznosi tek 1,5 evra. Ipak, kako rastu iznosi sredstava koji se prenose, tako u procentualnom pogledu opada visina provizije kod svih ponuđenih opcija.

Kada je o Austriji reč, pripadnicima naše dijapsore na raspolaganju je mnogo više servisa, a neki od njih ne naplaćuju klasične provizije, no zauzvrat obračunavaju menjačke usluge po znatno nepovoljnijem kursu. Iz ove zemlje najbolje je koristiti usluge online servisa Xendpay i Azimo, mada su se povoljnim pokazali i WU i Money Gram, sa provizijama od 2,99 evra naviše, u zavisnosti od celokupnog iznosa koji se šalje. Online transferi su, u suštini, isplativiji.

PayPal, koji je prisutan u 200 država širom sveta, primenjuje cenovnik naknada od 0,99 do 4,99 procenata, odnosno do pet odsto od poslate sume, ali naplaćuje dodatnu proviziju do 3,75 odsto za usluge menjačkih poslova, pa je potrebno obaviti dobru kalkulaciju i pregled provizija kod drugih ponuđača pre slanja novca ovim putem.

S druge strane, i u zemlji dospeća se obračunavaju određeni odbici na pristiglu sumu, a u Srbiji, konkretno, preko poreza na poklon, i to po stopama između 1,5 i 2,5 procenta, u zavisnosti od veličine iznosa.  

Prema poslednjim raspoloživim podacima Narodne banke Srbije iz avgusta 2020, u prvih pet meseci prošle godine priliv na osnovu doznaka iz inostranstva opao je za čak 23,8 odsto zbog krize izazvane korona virusom. To je zabrinjavajući podatak kada se uzme u obzir da su prihodi od doznaka prethodnih godina činili i do osam odsto BDP Srbije.

Obrnuto, kada se šalje novac iz Srbije ka inostranstvu, a najčešće su to slučajevi plaćanja školarina ili medicinskih usluga, najbolje je otvoriti račun u banci iz naše zemlje koja korespondira sa bankom primaoca (npr. Erste u Srbiji i Austriji).

Transferi u okviru iste zemlje

Kada se govori o transferima novca unutar iste zemlje, analitička kuća Juniper Research objavila je da je ukupna vrednost ovakvih plaćanja u 2019. godini iznosila neverovatnih 1.800 milijardi dolara na globalnom nivou, a da bi već 2024. ona mogla da dosegne čak 3.500 milijardi dolara.

Ovom rezultatu u dobroj meri pomaže širenje ranznoraznih novih online servisa plaćanja, u koje će uskoro biti uključene i opcije transakcija kriptovaluta.

Ipak, imajući u vidu da po procenama Svetske banke oko trećina punoletne populacije na planeti nema otvorene tekuće račune, transfer novca nekim od servisa koji ne podrazumeva međubankarske transakcije je, zapravo, veoma često upotrebljavana usluga.

Kod nas, Pošta Srbije nudi nekoliko opcija – plaćanje poštanskom uputnicom, sa mogućnošću ličnog uručenja, PostFin za uplate internet porudžbina, i PostKeš, kao opciju slanja i primanja novca iz inostranstva. U suštini, poštanska uputnica je verovatno najpovoljnija usluga u okviru granica naše zemlje, sa provizijama od 2,5 odsto.

Naravno, uvek je bolje imati otvoren račun u banci (ukoliko izuzmemo cene mesečnog održavanja). Ukoliko se vrši prenos novca u okviru sopstvene banke, u Srbiji se ne naplaćuju provizije. Zato je jednostavno najbolja preporuka da primalac otvori račun u istoj banci u kojoj je klijent i pošiljalac sredstava, pogotovu ako se radi o prenosu većeg iznosa novca.