DR PROPAST NAJAVIO EKONOMSKU KATASTROFU Sistem je bolestan, ali veliki će preživeti

Istaknuti američki ekonomista Nuriel Rubini (Nouriel Roubini) poznat po nadimku „Dr Propast“ naveo je da je „zabluda“ da će se globalna ekonomija brzo oporaviti, ocenjujući da je aktuelna ekonomska kriza gora od Velike depresije (1929-1933) jer se svetska ekonomija urušila za nekoliko nedelja. On je u intervjuu za nemački nedeljnik Spiegel rekao da će se američka ekonomija popraviti u drugoj polovini ove godine, ali da na kraju 2021. neće dostići nivo iz perioda uoči pandemije „jer se previše toga pokvarilo“.

„Stopa nezaposlenosti (u SAD) smanjiće se na 16 ili 17 odsto, a tokom svetske finansijske krize (2007-2008) bila je 10 odsto. U maju je otvoreno svega 2,4 miliona radnih mesta, nakon što je za nekoliko nedelja 42 miliona (Amerikanaca) ostalo bez posla. A stvarna stopa nezaposlenosti mnogo je veća od službenih merenja“, rekao je Rubini.

Na pitanje da prokomentariše stanje na berzama, koje se uprkos pandemiji nije bitno promenilo od početka godine, Rubini je odgovorio da je to „zavaravanje“, jer se investitori klade da će biti dodatnih stimulativnih ekonomskih paketa i oporavka dobiti u obliku slova „V“, ali da to ne znači ništa za većinu građana SAD. On je naveo da će velike korporacije sa Wall Streeta preživeti krizu „jer država nikada neće dozvoliti da propadnu“. Propašće male i srednje kompanije. Prema njegovoj proceni svaki drugi restoran u Njujorku će bankrotirati, ali će „McDonald’s“ preživeti.

„Najbogatijih 10 odsto Amerikanaca poseduje 80 procenata bogatstva na berzi, dok 75 odsto uopšte ne poseduje akcije. Postoji studija FED prema kojoj 40 odsto Amerikanaca nema 400 dolara u gotovini za vanredne situacije. Sada doživljavamo vanredno stanje. Sistem je bolestan i ljudi izlaze na ulice zbog njega“, rekao je Rubini.

On smatra da ulični protesti zbog ubistva Džordža Flojda (George Floyd) imaju izraženu socijalnu dimenziju. Rubini je naveo da su u delu Menhetna u kojem on živi tri četvrtine demontstranata belci, a mnogi od njih su mladi ljudi koji pripadaju gradskom „prikerijatu“, koji je zamenio tradicionalnu radničku klasu. „Prekarijat“ čine privremeni radnici, frilenseri, ljudu koji rade na dnevnicu ili su plaćeni po satu, a mnogi od njih imaju univerzitetske diplome. „Ti ljudi više ne mogu da plaćaju kiriju i telefonske račune, a struja i voda su im isključeni. Biće ovo dugo vruće leto“, naveo je Rubini.

Poznati stručnjak istako je da je globalizacija, koja je godinama bila razlog niskih troškova radne snage i proizvodnje, zbog 2,5 milijarde jeftinih radnika iz Indije i Kine prošla vrhunac nakon finansijske krize, a da je pandemija pojačala taj trend. Rubino tvrdi da smo svedoci renacionalizacije, raspada lanaca snabdevanja i trgovinskog sukoba Kine i SAD.

„Uzmimo primer 5G tehnologije. Nokia i Ericsson su 30 odsto skuplji i 20 odsto manje efikasni od Huaweia. Dakle, ako se neka zemlja odluči protiv širenja Huawei 5G mreže, za šta postoje dobri bezbednosni razlozi, cene svih finalnih proizvoda, od 5G usluga do tostera i mikrotalasnih rerni sa 5G čipovima, automatski će rasti. A to na kraju vodi ka inflaciji“, rekao je Rubini.

On je naveo da nije iznenađen količinom novca koji je Evropska unija spremna da mobiliše za stabilizaciju ekonomije. „Stvar je u održavanju Evrozone zajedno. Bez akta solidarnosti, Italija bi se srušila i napustila zajedničku monetarnu zonu. Tada bi sve bilo gotovo“, kazao je Rubini. On je ocenio da je nemačka kancelarka Angela Merkel „srećom na vreme shvatila o čemu je reč“.

Govoreći o Brexitu, Rubini je naveo da se Velika Britanija kreće ka „tvrdom“ izlasku iz EU. „London ne želi sporazum o slobodnoj trgovini poput onog između EU i Kanade, jer vlada zaista želi jasan prekid. To je, naravno, suludo. Kamioni će se gomilati na carini, evropska berza će naglo pasti, britanska ekonomija takođe će pasti, a i evropska ekonomija, mada ne u istom stepenu“, rekao je Rubini.

On je dodao da je dobro što su vlade (u svetu) tako brzo i snažno reagovale na pandemiju i njene posledice, ali da se boji da će dvadesete godine 21. veka obeležiti propast i katastrofa. „Možda će globalna ekonomija nakon toga biti održivija, ali za sada je mračno“, zaključio je Rubini.