Drveće u opasnosti od izumiranja

Polovini svetskih divljih vrsta drveća preti istrebljenje, što predstavlja rizik od šireg kolapsa ekosistema, rezultat je najopsežnijeg globalnog popisa stabala.

Prema izvještaju o stanju drveća u svetu, raščišćavanje šuma za poljoprivredu daleko je najveći uzrok odumiranja. Petogodišnja međunarodna studija pokazala je da je ugroženo 17.510 vrsta drveća, što je dvostruko više od ugroženih sisara, ptica, vodozemaca i gmizavaca zajedno. Ovo je bilo 29,9 odsto od 58.497 poznatih vrsta drveća u svetu. Međutim, procenat rizika će verovatno biti veći jer se 7,1 procenat smatra „ugroženim“, a 21,6 odsto je nedovoljno procenjenih. Samo 41,5 procenata vrsta je potvrđeno kao bezbedno, prenosi Reuters.

Problem je bio očigledan širom sveta. Brazil, sa najraznovrsnijom šumom na planeti Amazon, imao je najviše (1.788) ugroženih vrsta drveća, uključujući mahagonij velikog lista, ružino drvo i eugeniju. U šestoj najraznovrsnijoj naciji na svetu, Kini, magnolija, kamelija i javor bile su među 890 ugroženih vrsta. Tropske ostrvske države, naročito Madagaskar, su neproporcionalno pogođene, posebno ebanovina i ružino drvo, ali je i u Evropi, koja je relativno siromašna u pogledu prirodne raznolikosti, došlo do alarmantnog pada broja belih greda i rovana. U Severnoj Americi štetočine i bolesti uzrokuju ozbiljne gubitke populacije pepela.

Botaničari opisuju drveće kao „okosnicu prirodnog ekosistema“. Iako je do sada izumrlo samo 0,2 odsto vrsta, oni ističu da bi ubrzani pad mogao imati strašne posledice. Ljudi su direktno pogođeni gubitkom sekvestracije ugljenika, proizvodnjom kiseonika, drvenim građevinskim materijalom, gorivom za požare, sastojcima za lekove i hranu, tampon-zonama od oluja i blagostanjem koje dolazi iz hlada i lepote. U mnogim delovima sveta drveće je stub zdravog ekosistema. Bez njih, druge biljke, insekti, ptice i sisari bore se za opstanak.

„Drveće je bitno, to je kao Jenga kula. Izvucite pogrešnu i ekosistem će se raspasti “, izjavila je vodeća autorka izveštaja i šef prioriteta očuvanja u Međunarodnoj organizaciji za očuvanje botaničkih vrtova (BGCI), Malin Rivers (Malin Rivers). „Kad pogledam ove brojke, osećam da moramo što pre da delujemo“, navela je ona.

Izveštaj identifikuje glavne pretnje drveću: ratarstvo (usevi 29 odsto i stoka 14 procenata) zauzima prvo mesto, zatim seča (27 odsto), stanovanje i drugi komercijalni razvoj (13 odsto), požar (13 procenata), rudarstvo (devet odsto), plantaže celuloze (šest procenata) i invazivne vrste (tri odsto). Klimatske promene (četiri odsto) su na dnu liste, mada to ne uključuje pritisak koji dodaje na vatru i poljoprivredu.

Predsednik Morbonovog arboretuma u ​​Illinoisu u SAD, Džerald T Doneli (Gerard T Donnelli), nada se da će kreatori politike koristiti revolucionarnu studiju kao sredstvo očuvanja: „Ovaj izveštaj jasno pokazuje da su svetska stabla u opasnosti. Razvijen je dugogodišnjim intenzivnim istraživanjem i saradnjom među vodećim svetskim organizacijama za zaštitu drveća i vodiće dalje naučno informisane akcije za sprečavanje izumiranja drveća.”

Grupa je pokrenula GlobalTree Portal, online bazu podataka, koja prati napore na očuvanju na nivou vrste, zemlje i na globalnom nivou.

„Prvi put znamo koje su vrste ugrožene, tako da možemo doneti bolje informisane odluke o očuvanju“, istakla je Rivers i dodala da za spomenute vrste ima nade, piše Reuters.