Državna pomoć za finansiranje proizvodnje poluprovodnika

Evropska unija bi mogla da odobri davanje državne pomoći kompanijama za finansiranje proizvodnje poluprovodnika, najavila je u četvrtak šefica Komisije za zaštitu konkurencije Margret Vestager (Margrethe Vestager), ali se istovremeno usprotivila zahtevu Francuske i drugih zemalja za neograničen pristup subvencijama.

„Komisija može da razmotri odobravanje državne podrške kako bi se popunio eventualni nedostatak sredstava u ekosistemu poluprovodnika za finansiranje osnivanja prvih pogona takve vrste, posebno u Evropi“, rekla je Vestager Evropskom parlamentu, prenosi Tanjug pozivajući se na Reuters.

Zbog deficita poluprovodničkih mikročipova bez presedana, preduzeća i potrošači širom sveta suočavaju se sa problemima počev od kašnjenja isporuka automobila, pa do manjka ponude kućnih aparata i skupljih pametnih telefon, a posebne štete trpi EU zbog oslanjanja na azijske čipove i poremećaja u lancu snabdevanja.

Komisija, koja nadgleda antimonopolsku politiku u 27 zemalja članica EU, založiće se za to da državna podrška bude podložna strogim merama zaštite konkurencije, da se pomoć distribuira svima i bez diskriminacije u celoj evropskoj ekonomiji, kako manje zemlje u EU ne bi bile u nepovoljnom položaju.

Sjedinjene Američke Države su prošle godine objavile svoj zakon „Čipovi za Ameriku“ namenjen povećanju tih proizvodnih kapaciteta kako bi konkurisala kineskoj tehnologiji, dok EU tek planira da usvoji sopstveni zakon o čipovima koji bi trebalo da podstakne proizvodnju najsavremenijih poluprovodnika u bloku 2022. godine.

Izgradnju evropskih kapaciteta za proizvodnju čipova sputava pristup mineralima retke zemlja izvan bloka i nevoljnost kompanija da ulažu velika sredstva ako ne mogu da obezbede da fabrike rade s punim kapacitetom kako bi se povećao povrat na ulaganje.

Evropska komisija je produžila primenu blažih pravila o državnoj pomoći kompanijama pogođenim pandemijom do juna 2022. godine, u pokušaju da se firme postepeno odvikavaju od državne podrške u iznosu od preko tri milijardi evra koju su dale vlade širom Evropske unije.

Ovaj takozvani privremeni program pomoći, usvojen u martu 2020. godine, trebalo je da istekne do kraja ove godine, ali je produžen za šest meseci.