Dugo čekanje kandidata stvara nesigurnost na ispitu

Ako se sagledaju prosečna porodična primanja u Srbiji, teško je reći da je cena obuke u auto-školama pristupačna. Ipak, polaznici i škole konstantno tragaju za slobodnim terminima, a nekada se na polaganje čeka mesecima.

„Kada je reč o obuci za kategoriju „B“, cene se u Srbiji kreću od 60.000 do 90.000 dinara, pod uslovom da kandidat nema dozvolu za upravljanjem vozila drugih kategorija. Cene se razlikuju zavisno od toga gde se škola nalazi i jesu li škole u PDV sistemu. Škole koje nisu u sistemu PDV imaju ukupni godišnji prihod manji od osam miliona dinara, pa su najčešće 20 odsto jeftinije od ostalih“, objašnjava za Biznis.rs član Privredne komore auto-škola Srbije Mladen Rašeta.

Šta sve ulazi u cenu obuke?

Naš sagovornik kaže da kompletna cena uključuje teorijsku obuku, praktičnu obuku, jedan teorijski ispit i jedan praktični ispit.

„Teorijska obuka traje dve i po nedelje, ukoliko se časovi drže dan za danom. Obično to škole organizuju svakog drugog dana, jer je kandidatima naporno da pohađaju nastavu svakodnevno. Dakle, teorijska obuka koja obuhvata 40 časova traje oko mesec dana. Praktična obuka u idealnim uslovima traje 24 dana, ali najčešće se i ti časovi rasporede, nekada i odugovlače, jer nema termina za ispite“, navodi Rašeta.

Ukoliko se desi da kandidat padne ispit, svako naredno polaganje plaća se od 3.500 do 7.000 dinara, zavisno od mesta gde se škola nalazi i da li je u PDV sistemu.

Prijave za ispit se podnose preko eUprave. Potom auto-škola potvrđuje da je kandidat uplatio ispit. Kada potvrda stigne, kandidat bira datum polaganja.

„Posle prijave datuma kandidat dolazi na spisak za polaganje ukoliko ima termina. Postoje redovni i dopunski ispitni rokovi. Saobraćajna policija je u obavezi da po zakonu svakoj školi omogući dva teorijska ispita mesečno i dva praktična ispita mesečno. Sve preko toga su dodatni ispitni rokovi za koje auto škola posebno podnosi zahtev“, objašnjava naš sagovornik.

Dozvolu žele mladi, ali ima i starijih kandidata

Statistika kaže da su polaznici auto-škola u 90 odsto slučajeva osobe mlađe od 21 godine. Ostatak su stariji ljudi, ali ima i kandidata koji u šestoj i sedmoj deceniji života žele da polažu vozački ispit.

„Veliko interesovanje stvara velike nevolje. Najveći problem su termini za ispite, kojih nema. Policija nema dovoljno zaposlenih ispitivača. U nekim gradovima kandidati čekaju i po pola godine kako bi došli do termina za ispit. Tamo gde je manja gužva čeka se po mesec, dva, a nekada i tri meseca. Kada bi jedan kandidat pao danas, čekao bi najmanje mesec dana da bi mogao da polaže. Zbog toga se pravi duga pauza posle praktičnih časova, a kandidati imaju problem da na sledećem ispitu ispune kriterijum za dobijanje dozvole, jer nema kontinuiteta vožnje“, primećuje Rašeta i dodaje da se auto-škole često suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama.

„Drugi veliki problem je što se škole zatvaraju za svaku sitnicu. Kada se to desi, otvaranje škole traje mesec do dva, pa kandidati ponovo prave pauzu. Zaboravlja se na obrazovnu misiju auto-škola čiji je cilj unapređenje saobraćajne kulture, koja je važna za ovo društvo. Mi smo u konstantnoj trci za dobijanje termina, kako bi kandidati što pre izašli na ispit. Uprava saobraćajne policije je nadzorni organ koji može da zatvori školu i to mogu da urade bez odluke suda“, navodi Rašeta.

Većina škola daje priliku polaznicima da obuku plate na rate, kreditom, putem administrativne zabrane ili čekovima. Kandidati najčešće obaveze izmiruju u više rata, kako bi lakše podneli troškove obuke.