DVE TREĆINE ZGRADA U EU ENERGETSKI NEEFIKASNO Evropska komisija objavila strategiju masovne obnove objekata

Kako bi u narednoj deceniji smanjila emisije štetnih gasova za 60 odsto iz zgrada, a potrošnju energije za 14 procenata, Evropska komisija objavila je Strategiju masovne obnove zgrada u Evropskoj uniji.

Računa se da će energetska obnova pomoći i u pokretanju privrede nakon korona krize. Kako je istaknuto, i Srbija treba da sledi te, sve oštrije, direktive EU.

Više od dve trećine zgrada u EU je energetski neefikasno. U zemljama članicama takvih starih objekata ima čak 35 miliona, a njihova sanacija otvoriće, kažu, 160.000 novih radnih mesta.

„Sanacija na postojećim zgradama veliki je podsticaj za građevinsku industriju, s obzirom da se u Evropi, kao i kod nas, pravi oko jedan odsto novih zgrada godišnje (energetski efikasnih), neophodno je da unapredimo postojeće zgrade, čime se produžava njihov vek“, izjavio je za RTS Dušan Ignjatović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

U našoj zemlji zgrade koje nemaju izolaciju troše i do pet puta više energije od proseka EU.

Proteklih godina u okviru Vladinog akcionog plana energetske efikasnosti, obnovljeno je 96 vrtića, škola, bolnica i drugih javnih ustanova širom zemlje.

„Da bi građani imali direktnu korist, treba da formiramo Fond za energetsku efikasnost, koji će biti nezavisna agencija. Imaćemo negde oko 10 miliona evra sredstava iz taksi koje skupimo godišnje i plus pomoć EU, koja će nam u prve tri godine dati po 10 miliona evra“, ističe Stevica Deđanski, državni sekretar u Ministarstvu rudrstva i energetike.

Strategija energetske efikasnosti Srbije je tu oblast označila i kao novi energetski izvor, koji uz najmanja ulaganja može da obezbedi najviše dodatne energije, a korist je višestruka.

„Smanjenje potrošnje energenata smanjuje uvoznu zavisnost i povećava sigurnost snabdevanja. Manji udeo troškova za energiju u ceni proizvoda i usluga znači veću konkurentnost domaće privrede. To bi dovelo i do negativnog uticaja na životnu sredinu, jer je poznato da je energetika jedan od najvećih zagađivača,“ objašnjava dr Milan Gojak, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Uštede energije, dodaje Ignjatović, primenom metoda sanacije objekata, kreću se od oko 20 odsto za nove objekte, pa do 70 procenata za objekte koji su pravljeni od tankih zidova, znači, lošeg materijala sa većim staklenim površinama i bez termoizolacije.

Strategija Evropske unije u tom poslu predviđa novi izgled zgrada nazvan „Novi evropski Bauhaus“ – zgrade moraju biti ne samo ugodne za stanovanje, već i arhitektonski stilizovane.