Dvostruki standardi za sezonske radnike u Nemačkoj

Na poljoprivrednim dobrima u Nemačkoj radi na stotine hiljada sezonskih radnika, koji često žive u katastrofalnim uslovima, što je posebno vidljivo u doba pandemije.

U ruralnim delovima Nemačke ponovo se beleži širenje korona virusa većih razmera. Na seoskom gazdinstvu koje se bavi uzgojem špargli u mestu Kirhdorf na severozapadu Donje Saksonije raste broj novozaraženih. Krajem aprila ih je bilo 42, prošlog vikenda 87, a sada već 104. Zato su u okrugu Dipholc, u kojem se nalazi Kirhdorf, sada uvedena stroga ograničenja, piše Deutsche Welle (DW).

Oko 1.000 sezonskih berača špargli koji rade za tog uzgajivača, a od kojih su mnogi iz istočne i jugoistočne Evrope, sada se nalaze u takozvanom „radnom karantinu“, pod nadzorom policije. To znači da svoj smeštaj smeju da napuste samo radi odlaska na rad u polje. Sa imanja su obećali da će poslati opsežno saopštenje, ali to do sada nisu uradili.

Katolički sveštenik Peter Kosen jedan je od retkih koji otvoreno priča šta misli o tome. On je i prošle godine oštro kritikovao uslove rada u nemačkoj mesnoj industriji, a nakon toga je od premijera pokrajine Severna Rajna Vestfalija, Armina Lašeta (Armin Laschet), dobio pokrajinski orden zasluga za narod.

Kosen kaže da je već prošle godine postalo jasno da izbijanje masovne zaraze ima veze sa s prehrambenom industrijom u Nemačkoj, sa berbom voća i povrća, radom u mesnoj industriji, ali i na drugim mestima. I veoma ga ljuti što ljudi postaju deo rizične grupe zbog svog rada, smeštaja i prevoza.

„Ljudi su na mnogim mestima u riziku, ne mogu da drže distancu ili su jednostavno iscrpljeni zbog suviše napornog rada. Zato u doba pandemije stalno postaju žrtve masovnih zaraza koronom“, kaže Kosen za DW i dodaje da se „stiče utisak da postoje dvostruki standardi“.

Angažovanje sezonskih radnika je međunarodni problem. Benjamin Luig iz Evropskog udruženja za pitanja sezonskog rada koordinira ujedno i Inicijativu za fer poljoprivredne radove. Nju, između ostalih podržava i sindikat građevinara IG Bau. Nakon izbijanja korone u Dipholcu, Luig je izjavio da ga to ne čudi, jer su „jednostavno, pravila suviše labava“.

I on, kao i sveštenik Kosen pominje dvostruke standarde, jedne za domaće, a druge za strane sezonske radnike i kritikuje to što sezonski radnici u Nemačkoj rade mesecima bez zakonski obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Od političara se po tom pitanju do sada jedino izjasnila Žanin Visler (Janine Visler), predsednica stranke Levica. Ona je upozorila da su sezonski radnici u povećanom riziku, jer naporno rade i često žive u smeštajima s katastrofalnim higijenskim uslovima.

Visler zahteva da se radnici smeštaju isključivo u jednokrevetne sobe, da im se na raspolaganje stave besplatne zaštitne maske i da se redovno testiraju na koronu. A onaj ko u Nemačkoj radi, taj bi od prvog dana trebalo da bude i zdravstveno osiguran, naglašava predsednica Levice.

Te zahteve ne podržava međutim Aksel Knerig (Axel Knoerig), poslanik vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) iz Donje Saksonje. On smatra da se socijalna zaštita sezonskih radnika znatno popravila i da je neophodno proveriti da li ti radnici u svojim domovinama imaju zdravstvenu zaštitu.

Inače, o toj temi raspravljaće i gornji dom nemačkog parlamenta, Bundesrat, mada se neće baviti konkretnim slučajem iz Dipholca. Verovatno će biti usvojeno pravilo prema kojem se za radnike zaposlene kraće od 102 radna dana ne plaća socijalno osiguranje. To znači: pomagači u berbi ostaju bez potpunog osiguranja ako rade najduže tri ili četiri meseca, objašnjava DW.

„To je pravilo veoma problematično. Mnogi radnici nemaju osiguranje u svojim domovinama. Ne mogu se ljudi ostaviti četiri meseca bez socijalnog osiguranja“, smatra Benjamin Luig.