EBRD DAJE 85 MILIONA EVRA ZAJMA SRBIJI ZA IZGRADNJU AUTOPUTA Tender se očekuje početkom novembra

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dogovorila je sa srpskim vlastima kredit od 85 miliona evra za finansiranje izgradnje dela autoputa Mira, od Niša do Pločnika. Tender za ovaj projekat će biti objavljen početkom novembra.

Regionalna direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitai (Zsuzsana Hargitai) rekla je da se samo čeka nova vlada da potpiše sporazum o kreditu za taj autoput.

„Ipak, još bolja vest je da su tenderi spremni i da će biti objavljeni negde početkom novembra. Tako da čim potpišemo sporazum o finansiranju počinjemo sa realizacijom“, naglašava Hargitai.

Prva deonica Autoputa mira je Niš-Merdare u dužini od 77 km.

Za prvu deonicu od Niša do Pločnika, čija će izgradnja koštati oko 250 miliona evra, već je obezbeđen zajam Evropske investicione banke od 100 miliona evra, kao i grant od 40,6 miliona evra iz Investicionog okvira za Zapadni Balkana (WBIF). Preostali deo sredstava biće finansiran iz budžeta Srbije.

Ukupna procenjena vrednost izgradnje punog profila autoputa (šest traka) Niš-Merdare je 1,065 milijardi evra, a autoput bi se gradio fazno.

U prvoj fazi će se raditi izgradnja poluprofila autoputa, i cena izgradnje od Niša do Merdara će iznositi oko 648 miliona evra i to prvo deonica od Niša do Pločnika čija je vednost 255 miliona evra, a zatim druga deonica od Pločnika do Merdara iznosu od 393 miliona evra.

Autoput Niš-Merdare-Priština je deo osnovne indikativne transportne mreže EU. Koridor 10 i ovaj autoput će se povezati kod Niša i omogućiti izlazak Srbije na albanske luke na Jadranskom moru i bolje povezati 500.000 ljudi.

Početak radova na deonici Niš-Pločnik, prema sadašnjem planu, očekuje se najkasnije polovinom 2021. godine.

Regionalna direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitai navodi da se projekat izgadnje autoputa od Niša do Prištine priprema već neko vreme i da je EBRD na tome radio zajedno sa EIB i EU, koji su takođe obezbedili sredstva za pripremu i realizaciju tog projekta.

Srbija je već na mapi stranih dirketnih investicija, ali sada reforme treba da idu prema ujednačavanju uslova na tržištu kako bi i lokalne kompanije mogle više da investiraju.

„Mi očekujemo u Srbiji snažan oporavak u 2021. godini, u post kovid fazi, i još brži rast posle“, dodala je Hargitai, prenosi Tanjug.