EBRD SNAŽNO PODRŽAVA ZEMLJE ZAPADNOG BALKANA U ovoj godini do 1,7 milijardi evra

Uoči Samita Evropske Unije (EU) i šest zemalja Zapadnog Balkana, kandidata za članstvo, koji će se održati u sredu, regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za zapadni Balkan Žužana Hargitaj izjavila je da su troškovi stavljanja pod kontrolu epidemije korona virusa bili veoma visoki.

Ona je dodala da zemlje zapadnog Balkana ne mogu same da podnesu to opterećenje, jer one ne uživaju blagodeti članstva u EU ili Evrozoni . “Ali nisu same” naglasila je Hargitaj.

Ona je rekla da EBRD, koji podržava Team Europe, prednjači u pružanju podrške zemljama regiona. Nakon rekordnih 1,3 milijarde evra investicija u 2019. godini, EBRD planira da ove godine realizuje do 1,7 milijardi evra. „

Žužana Hargitaj je naglasila da je ova kriza pokazala da je saradnja put napred i da zemlje Zapadnog Balkana treba da daju novi zamah regionalnim integracijama. Ona je dodala da će jedna od posledica korona krize biti i reorganizacija globalnih lanaca snabdevanje, što može stvoriti istorijsku šnasu za Zapadni Balkan.

U izveštaju o regionalnim ekonomskim perspektivama iz aprila 2020. Godie, navodi se da su zdravstvene mere usmerene na obuzdavanje pandemije korona virusa ozbiljno uticale na domaću potražnju i domaću ponudu, što je verovatno rezultiralo najvećim poremećajem globalne ekonomske aktivnosti od drugog svetskog rata.

U izveštaju se ističe da se ekonomski uticaj domaćih mera za obuzdavanje pandemije ogleda u manjim cenama roba, smanjenom izvoznom tražnjom, poremećajima u lancima snabdevanja, kao i u kolapsu u turizmu i poslovnim putovanjima. Kako se ističe region očekuju značajni I dugoročni ekonomski, politički I socijalni uticaji zbog krize izazvane korona virusom.

Kako se ističe, Bosna i Hercegovina (BIH), Severna Makedonija i Srbija, koje imaju snažnu proizvodnu osnov, mogu biti uglavnom pogođene prekidom globalnih lanaca snabdevanja. Na Albaniju i Crnu Goru, koje se snažno oslanjaju na turizam, očekuje se negativan uticaj ograničenja kretanja kod kuće i u glavnim zemljama koje šalju turiste, dok će na tzv „Kosovu“, (a donekle i u ostalim zemljama zapadnog Balkana), smanjene doznake iz inostranstva smanjiti domaću potražnju.

EBRD konstatuje da su mere za sprečavanje širenja epidemije korona virusa bile seizmički šok za ekonomiju regiona koji je očekivao da će obrzati svoj ekonomski rast u 2020. godini.

Kako se ističe u saopštenju, EBRD je reagovao brzo i odlučno. Nakon odobrenja dva paketa solidarnosti, Banka je sada spremna da pruži podršku u vrednosti od 21 milijarde evra tokom perioda 2020-21 za svih 38 ekonomija u kojima je trenutno angažovana.

Na prostoru Zapadnog Balkana – Albaniji, BIH, tzv. „Kosovu“, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji – EBRD je vodeći institucionalni investitor. Kombinujući finansijsku podršku sa korporativnim i političkim savetodavnim angažmanom, Banka ulaže u proseku više od milijardu evra godišnje u region. U 2020. godini nastoji osigurati do 1,7 milijardi eura kao snažan odgovor na krizu, ističe se u saopštenju.

Ključne aktivnosti i sektori uključuju podršku privatnom sektoru, posebno malim i srednjim preduzećima (MSP), kao i izgradnju infrastrukture i zelenu tranziciju. Isto tako, EBRD promoviše regionalnu integraciju i snažno podržava proces približavanja zemalja Zapadnog Balkana ka punopravnom članstvu u EU, navodi se u saopštenju.