EBRD: Zelena agenda prioritet u Srbiji

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je ovog meseca predstavila „Izveštaj o tranziciji“ za države u kojima investira, a u kojem je za Srbiju, kao jedan od prioriteta, navela ubrzanje sprovođenja zelene agende. Posebno je izdvojeno da treba raditi na uvođenju aukcija za obnovljive izvore, poboljšanju energetske efikasnosti i investicijama u ekološku infrastrukturu.

Direktor EBRD za Zapadni Balkan i Kancelarije za Srbiju Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli) kaže za RTS da su prioritetni projekti u našoj zemlji koju ta finansijska institucija finansira zamena kotlova i prelazak sistema daljinskog grejanja na gas, a kao sledeći korak i na obnovljive izvore energije. Ističe da je u planu i finansiranje sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom.

„Životna sredina je u fokusu Evropske banke za obnovu i razvoj. Prioriteti u Srbiji na kojima radimo su upravljanje otpadom i ozelenjavanje energetskog sistema zemlje. U energetskom sektoru podržavamo dekarbonizaciju daljinskog grejanja u Kragujevcu, zamenu starih kotlova na ugalj i prelazak na gas, kao i sanaciju otvorene deponije pepela. Energetski sektor je ključan. Gde god je moguće, fosilna goriva bi trebalo da se zamene obnovljivim izvorima energije“, rekao je on za RTS.

Kako je naveo, za sledeću godinu se radi na projektu koji bi se sprovodio u više gradova gde bi se za sisteme daljinskog grejanja uvodile tehnologije za obnovljive izvore energija, pre svega solarna i geotermalna, i toplotne pumpe. To je projekat koji će, pre njegovim rečima, doneti tehnološke inovacije, veću energetsku bezbednost zemlje i naravno bolji kvalitet vazduha za građane.

EBRD takođe radi sa Ministarstvom rudarstva i energetike na projektu kojim bi se finansiralo poboljšanje energetske efikasnosti u stambenim zgradama. Razmatra se odobravanje kredita od 20 miliona evra, dok će dodatna bespovratna sredstva obezbediti Evropska unija.

Kada je reč o otpadu, pored javno-privatnog partnerstva za deponiju u Vinči, u pregovorima su oko novog državnog kredita od 75 miliona evra za finansiranje sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom u celoj zemlji, koji bi bili izgrađeni u skladu sa standardima EU i sa pratećom infrastrukturom za sortiranje i reciklažu otpada.

„Reciklaža i cirkularna ekonomija su veoma važne za nas i zaista želimo da podržimo privatni sektor u toj oblasti. Bitno je da sve manje otpada treba da ide na deponije, a sve više otpada da se koristi kao sirovina za nove proizvodne procese. Zato je važno da se urade infrastruktura i zakonski okvir koji bi omogućio investicije privatnog sektora“, rekao je Kolanđeli.

On je naveo da je Beograd veliki grad i, kao i svi veliki gradovi, suočava se sa mnogim ekološkim izazovima, zbog čega mora da se radi na više frontova istovremeno – deponija u Vinči, smanjenje broja privatnih automobila, poboljšanje kvaliteta javnog saobraćaja.

„Nadam se da ćemo viđati sve više zelenih investicija. Mora biti više drveća u gradu“, zaključio je on.