ECB ne bi trebalo da koči inflaciju strožom monetarnom politikom

Inflacija u evrozoni oslabiće i Evropska centralna banka (ECB) ne bi trebalo da je koči strožom monetarnom politikom, jer će naštetiti oporavku ekonomije od korona krize, saopštila je predsednica te institucije, Kristin Lagard (Christine Lagarde).

Inflacija u zoni primene zajedničke evropske valute dostigla je u oktobru 4,1 odsto, najviše u nešto više od 13 godina, podstaknuta poskupljenjem energije i vraćanjem stope poreza na dodatu vrednost (PDV) u Nemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji, na pretpandemijski nivo, prenosi crnogorska agencija Mina pozivajući se na Seebiz.eu.

U ECB-u procenjuju da će rast cena usporiti u narednoj godini na 2,2 odsto, što bi značilo da će se zadržati iznad planiranih dva odsto.

„ECB uprkos tome ne bi trebalo da smanji monetarnu podršku ekonomiji. Kada očekujete da će inflacioni pritisak oslabiti, a u ovom trenutku to se očekuje, ne bi bilo logično da reagujete zaoštravanjem monetarne politike“, rekla je Lagard u govoru na evropskom bankarskom kongresu u Frankfurtu.

Zaoštravanje bi, kako je navela, uticalo na ekonomiju nakon što cenovni šok oslabi.

„Promena smera monetarne politike pritisnula bi primanja domaćinstava, već pogođena šokom naglog rasta troškova energije, koji će verovatno prigušiti ekonomski rast“, objasnila je Lagard.

U takvoj situaciji stroža monetarna politika samo bi pojačala efekat kočnice privredi.

Ona je dodala da su prognoze za inflaciju poboljšane, nakon deset godina slabijeg rasta cena, ali je naglasila da bi ECB trebalo da podržava potrošnju.

„Pozitivne sile potražnje u ekonomiji sve su jače pa su izgledi za inflaciju na srednji rok bolji nego što su bili pre pandemije. Zato bi trebalo da i dalje podržavamo te sile, tako što nećemo prerano ukidati podršku“, rekla je Lagard.

Ona je ponovila i da uslovi za podizanje ključnih kamatnih stopa „vrlo verovatno“ neće biti ispunjeni naredne godine.