ECB postepeno umanjuje podršku ekonomiji evrozone

Evropska centralna banka (ECB) delimično je umanjila podršku ekonomiji evrozone u četvrtak, ali je obećala obimnu podršku za 2022. godinu, potvrđujući opušten stav prema inflaciji i ukazujući da će izlazak iz godine labave monetarne politike biti spor.

Budući da se ekonomija evrozone vratila na veličinu pre pandemije, raste pritisak na banku da prati druge centralne banke koje zavrću slavine, prenosi Reuters. Kreatori evropske politike zabrinuti su da bi prebrzo povlačenje moglo da poništi godine napora da se ponovo podstakne inflacija, koja je nekada bila anemična.

„Upravni savet ocenjuje da napredak u ekonomskom oporavku i ka njegovom srednjoročnom cilju inflacije dozvoljava postepeno smanjenje tempa kupovine njegovih sredstava u narednim kvartalima“, navedeno je u saopštenju ECB.

Ostajući pri svom pristupu, ECB će smanjiti kupovinu obveznica u okviru svog 1.850 milijardi evra vrednog programa hitne kupovine (PEPP) i ukinuti šemu otkupa u martu, kao što je planirano. Istovremeno, povećaće otkup obveznica u okviru dugotrajnog, ali manjeg programa APP, održavajući svoju aktivnost na tržištu.

ECB i dalje tvrdi da je rast inflacije samo privremen. ECB će udvostručiti kupovinu obveznica na 40 milijardi evra mesečno u drugom kvartalu iduće godine, a u trećem tromesečju će ga umanjiti na 30 milijardi evra. Od oktobra pa nadalje, otkup će se vratiti na 20 milijardi evra.

ECB je takođe saopštila da će novac koji dospeva iz njene šeme za hitne slučajeve biti reinvestiran do kraja 2024. godine, što je godinu dana duže nego što je planirano, a sredstva će se trošiti fleksibilno kako bi se pomoglo tržištima u stresu. To bi moglo da uključi otkup obveznica Grčke koja je to već zatražila.