ECB upozorava na rizike od rasta javnog duga u evrozoni

Evropska centralna banka (ECB) izrazila je zabrinutost zbog sve većih rizika povezanih sa suverenim dugom u evrozoni. Visok nivoi duga, usporen ekonomski rast i fiskalna neodgovornost stvaraju opasnu kombinaciju koja bi mogla ponovo da izazove krizu nalik na onu od pre 15 godina.

U svom novembarskom Izveštaju o finansijskoj stabilnosti, ECB ističe da geopolitičke tenzije i neizvesnost u vezi sa politikama dodatno pogoršavaju situaciju.

„Povišeni nivoi duga i visoki budžetski deficiti, zajedno sa slabim dugoročnim potencijalom rasta, povećavaju rizik da fiskalni propusti ponovo pokrenu zabrinutost tržišta u vezi sa održivošću javnog duga,“ navodi se u izveštaju, prenosi Euronews.

ECB upozorava da su niske kamatne stope stvar prošlosti. Kako dug dospeva na refinansiranje, države članice sada se suočavaju sa znatno višim troškovima zaduživanja, što naročito pogađa zemlje sa visokim dugom i ograničenim fiskalnim prostorom.

Pored toga, geopolitičke tenzije, uključujući energetske subvencije i druge fiskalne mere za ublažavanje globalnih poremećaja, dodatno opterećuju budžete. ECB navodi da „uprkos nedavnom smanjenju odnosa duga prema BDP-u, fiskalni izazovi ostaju prisutni u nekoliko zemalja evrozone, pogoršani strukturnim problemima poput slabog potencijalnog rasta i povećane neizvesnosti u politici“.

Podaci o dugu u evrozoni otkrivaju značajne razlike između država članica, što ukazuje na ranjivost monetarne unije. Prosečan dug u odnosu na BDP iznosi 88,1 odsto, prema podacima Eurostata. Grčka je najviše zadužena prema BDP-u sa 163,6 odsto, sledi Italija sa 137 odsto, dok je Francuska na 112,2 procenta. Nasuprot tome, zemlje poput Nemačke i Holandije imaju mnogo niže nivoe duga, 61,9 i 43,2 odsto.

Projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ukazuju na to da će dug nekih velikih ekonomija evrozone nastaviti da raste. Do 2029. godine, dug Francuske prema BDP-u mogao bi dostići 124,1 odsto, dok se za Italiju predviđa skok na 142,3 odsto. Belgija bi takođe mogla zabeležiti značajan rast, sa 105 na 119 odsto.