EK TRAŽI POVEĆANJE IPA FONDOVA NA 14,5 MILIJARDI EVRA Do kraja godine još milijarda evra iz budžeta EU za zemlje Zapadnog Balkana

Evropska komisija predložila je da se iz predstojećeg sedemogodišnjeg EU budžeta za Instrument pomoći za zemlje u procesu pritupanja EU (IPA) izdvoji 14,5 milijardi evra.

Zemljama regiona će na raspolaganju biti i Evropski fond za održivi razvoj u visini od 96, 4 milijarde evra, uključujući i 10, 5 milijardi evra garancija za saniranje ekonomskih posledica Covid-19 što su sredstva koja bi trebalo da budu povučena iz novog Evropskog instrumenta za oporavak.

Evropska komisija je dodatno predložila da se iz trenutnog budžeta EU do kraja godine za zemlje Zapadnog Balkana, istočnog i južnog susedstva obezbedi još jedna miljarda evra.

„Ovo je pomoć koja će biti mobilisana, ukoliko se slože Evropski Savet i Parlament, i biće ne raspolaganju još tokom ove godine. Naš prioritet je da radimo sa partnerskim zemljama, ali i međunarodnim finasijskim institucijama, kako bi doprineli stabilnosti lokalnih finasijskih sektora i radili na spašavanju ali i stvaranju uslova za privredni rast i nova radna mesta nakon krize Covid-19“, rekao je komesar za proširenje Oliver Varheji.

Oliver Varheji je prilikom predstavljanja predloga Evrospke komisije za celokupan budžet za oblast spoljnih poslova EU u narednom sedmogodišnjem periodu poručio da se u narednom periodu očekuju značajnije investicije za zemlje evropskog susedstva i Zapadni Balkan.

On je naveo da je Evroposka komisija zadržala početni predlog iz 2018. godine kada je predloženo povećanje od 13 procenata za pomoć zemljama u procesu pristupanja EU.

Prethodni paket pretpristupne pomoći (IPA) za period od 2014 do 2020. godine iznosio je 11, 7 milijardi evra.

„Kada je reč o pretpristupnoj pomoći predložli smo da se za to izdvoji 14, 5 miljardr evra u okviru sledećeg budžeta, a sva ova sredstva će nam omogućiti da na jesen predstavimo značajan ekonomsko razvojni plan za Zapadni Balkan zasnovan na trasportnoj i energetskoj povezanosti, zelenoj i digitalnij agendi i da ove zemlje što brže i što više približimo našim ekonomijama”, objašava Varheji.

Oliver Varheji navodi da su zemlje u procesu proširenja u različitoj poziciji u odnosu na zemlje članice koje ”imaju punu solidranost svih zemlja članica oko stvaranja finasjiksih i ekonomiskih mogućnosti”, ali dodaje da Evropska komisija na ”značajan i pojačan ” način uključuje Zapadni Balkan u evropske procese planiranja budžeta i ekonomskog oporavaka.

”To se radi upravo da bi izbegli širenje ekonomskog jaza, a sam ekonomsko investicioni paket koji ćemo predstaviti na jesen namenjen je što bržem samnjivanju razlika u ekonomijama Zapadnog Balkna i EU27”, zaključio je Varheji.

Evropska komisija predložila je da ukupna bužet za spoljne poslove EU, koji podrzumeva i politiku proširenja i saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana, u narednom sedmogodišnjem periodu bude 118, 2 miljarde evra.

Predloženi ukupan budžet EU sa Istumentom za opravak iznosi 1850 miljardi evra.