Ekološka gradnja potreba, ali i globalni trend

Građevinski sektor na globalnom nivou učestvuje sa 30-40 odsto u potrošnji energije, u korišćenju resursa, ali i u zagađenju životne sredine, i cilj koncepta zelene gradnje je da smanji emisiju C02 (uspori klimatske promene), stvori uslove za racionalno korišćenje prirodnih resursa po principu cirkularne ekonomije i smanji negativni uticaj na životnu sredinu, izjavila je za portal Biznis.rs Dragana Korica izvršni direktor Saveta zelene gradnje (GBC) u Srbiji.

Ona je naglasila da su to principi na kojima insistiraju moderne ekonomije i podsetila na nameru EU da do 2050. postane C02 neutralna.

Korica naglašava da je građevinjski sektor značajan element srpske ekonomije i privrednog rasta zemlje. Ona ukazuje da je sve više investitora i kompanija koji dolaze u Srbiju i koji traže objekte koji imaju zelene sertifikate, i to se ne odnosi više samo na kancelarijski prostor, već i na magacinski prostor i distributivne centre.

S obzirom na dinamiku izgradnje u Srbiji, insistiranje na zelenoj gradnji, moglo bi da privuče veliki broj investitora kojima je fokus upravo na ovom modelu gradnje, jer se svet, a posebno Evropa okreće „zelenom“ poslovanju, što zbog novih zakona, što iz ekonomskih razvoja. Činjenica je da je više investitora u segmentu izgradnje poslovnog prostora odnosno komercijalnog sektora, gde se više prepoznaju dugoročni benefiti zelene gradnje nego što je to slučaj sa stanogradnjom, ukazuje Dragana Korica.

Ona ističe da je u Srbiji je i ranije bilo objekata koji su rađeni u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Do sada je sertifikovano oko 50 velikih pre svega komercijalnih objekata, koji ostaju u dugoročnom vlasništvu investitora.

Korica ističe da su neke od najpoznatijih zgrada koje su u Beogradu izgrađene u skladu sa principima zelene gradnje na primer nova kula Ušće 2, poslovni objekat Navigator, GTC zgrade, Ušće šoping centar, kao i Delta šoping centri, a interesantno je da je i Henkel uradio svoju fabriku u skladu sa principima zelene gradnje.

Ona je ukazala i da ima individualnih inicijativa što privatnih što poslovnih, čiji su objekti urađeni u skladu sa sa pravilima „zelene gradnje“ iako nisu sertifikovani. Takođe ima inicijativa na nivou lokalnih samouprava u kontekstu implementacije obnovljivih izvora energije.

Sa druge strane, država bi mogla više da uradi kroz regulatorne subvencije za zelenu gradnju nego kroz same finansijske subvencije. Za to je dobar primer Holandija, koja je značajno odmakla sa implementacijom zelenih standarda u građevinarstvu (75 odsto komercijalnog sektora je „zeleno“ sertifikovano samo u jednoj godini). .

Ekološka cena

Kada se govori o razlici u ceni, Dragana Korica ističe da cena „zelene gradnje“ zavisi od toga koliko želite da budete „zeleni“ odnosno od implementiranih principa i standarda (koji nisu obavezujući), ali postoji generalno mišljenje da je u startu cena „zelene gradnje“ za desetak odsto veća u odnosu na standardnu izgradnju. Međutim, ta slika se u potpunosti menja kada se pogledaju dugoročne uštede i benefiti zelene gradnje u segmentu uštede energije, uštede resursa, smanjenja emisije štetnih gasova i sl. Ona naglašava da „zelenu gradnju“ ne smemo shvatati kao trošak, jer ona to nije. Balans ekonomije i ekologije je neophodan za održivi razvoj i tu usklađenost „zelena gradnja“ poštuje, naglašava Korica.

U tom smislu ona je navela primer kompanije Deloitte i njihove poslovne zgrade Edge u Amsterdamu. Politika te kompanije je da gradi samo one poslovne zgrade koje se mogu isplatiti za osam godina. U slučaju ove zgrade, koja je izgrađena u skladu sa najnovijim standardima zelene gradnje, ulaganje se isplatilo za svega par godina, tako da je kompanija Deloitte odlučila da posle samo tri godine, pored te zgrade izgradi još jednu, i to još moderniju i „zeleniju“ poslovnu zgradu.

Takođe, ne treba zaboraviti činjenicu da zapadne zemlje, ali i međunarodne finansijske institucije sve više novca ulažu u zelene projekte, u skladu sa Zelenom agendom EU.

Dragana Korica ističe da sadašnji Pravilnik o energetskoj efikasnosti tretira samo grejanje, a novi na kome se radi će u razmatranje uzeti i hlađenje, toplu vodu i osvetljenje objekata.

Ako budemo insistirali na primeni zelenih pravila, privući ćemo mnogo stranih investitora koji su upravo zainteresovani za ulaganja u ovoj oblasti. Potrebno je izgraditi sistem podsticaja za ovaj oblik gradnje.

Govoreći o najavljenim aktivnostima države na poboljšanju energetske efikasnosti, Dragana Korica kaže da je postojeći Fond za energetsku efikasnost unazad par godina postigao značajne rezultate u javnom sektoru, kome je bio i namenjen, kao i da je postojao Fond i za privatni sektor koji, na žalost, nije raspolagao potrebnim sredstvima. Sada su po prvi put najavljena i konkretna inicijalna sredstva u njemu i to otvara nove mogućnosti da se poboljša energetski bonitet u stanogradnji.

Korica potseća na statistiku da Srbija troši četiri do pet puta više energije za grejanje u odnosu na zemlje razvijene Evrope, i da mi dominantno za proizvodnju energije koristimo fosilna goriva, odnosno pre svega ugalj, dok oni sve više koriste obnovljive izvore energije. Sredstva za energetsku efikasnost privatnog sektora mogu značajno da smanje tu enormnu potrošnju energije i time i emisiju gasova iz fosilnih goriva Ona dodaje da ostaje da se vidi koliko će novi Zakon o obnovljivim izvorima energije u praksi biti podsticajan (pitanje prozjumera, cene prijave i potrebnih dokumenata o prelasku i sl.).