Ekonomija Evrozone ubrzano se oporavlja u aprilu usled jačanja francuske privrede

Oporavak Evrozone u aprilu, od ekonomskog pada izazvanog pandemijom, mnogo je snažniji nego što se očekivalo, jer se industrija usluga adaptirala na uslove blokada i nenadano vratila na staze rasta, pokazalo je istraživanje analitičke kompanije IHS Markit.

Evropske zemlje povećale su stopu vakcinacije, ali ipak neke nacije ostaju u blokadi usred trećeg talasa pandemije korona virusa. Tako su vlade ponovo uvele stroge mere ograničenja, kako bi sprečile širenje zaraze, primoravši deo preduzeća na ponovno zatvaranje, a građane da ostanu kod kuće. Zbog toga se u ovom kvartalu očekivalo da će ekonomski oporavak biti znatno slabiji nego što je predviđano u martu.

Međutim, prema fleš rezultatima za Evrozonu istraživanja američko-britanske kompanije za finansijske usluge IHS Markit, kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI), koji se smatra pouzdanim pokazateljem ekonomskog zdravlja, porastao je na devetomesečni maksimum u aprilu, na 53,7 poena sa 53,2 boda u martu. Brojka iznad 50 poena označava rast ekonomske aktivnosti, prenosi CNBC.

U izveštaju se navodi da nemački PMI ukazuje na optimistične izglede proizvodnje u najvećoj evropskoj ekonomiji, jer fabrike nastavljaju da isporučuju robu gotovo rekordnim tempom, dok je aktivnost u uslužnom sektoru i dalje usporena zbog mera zatvaranja.

Francuska poslovna aktivnost takođe je porasla snažnije nego što se predviđalo, jer je druga po veličini ekonomija zone evra pokazala znake otpornosti. Kompozitni indeks buduće proizvodnje u Evrozoni popeo se na 68,8 poena sa 67,9 bodova u martu, na najviši nivo od kada je IHS Markit, u julu 2012. godine, počeo da prikuplja podatke o proizvodnim očekivanjima preduzeća.

U Britaniji su preduzeća takođe zatrpana novim porudžbinama, jer zemlja ukida neka od ograničenja uvedena zbog pandemije, što nagoveštava brz ekonomski oporavak. Evropska komisija objavila je da je poverenje potrošača u Evrozoni poraslo u aprilu za 2,7 poena u odnosu na mart, na minus 8,1 bod.

„Mere suzbijanja širenja zaraze korona virusa zapravo su pooštrene i normalno bismo očekivali da će tempo ekonomske aktivnosti oslabiti, ali učinio je suprotno. Kompanije su optimistične u pogledu budućnosti i pripremaju se za bolja vremena koja dolaze. Uslediće promena između potrošnje na robu i potrošnje za usluge“, izjavio je za CNBC vodeći biznis ekonomista u IHS Markitu, Kris Vilijemson (Chris Villiamson).

Analitičari su takođe donekle optimistični za naredne mesece s obzirom na to da se vlade pripremaju da ublaže neke mere zaključavanja. Italija otvara neke segmente ekonomije u ponedeljak, Francuska razmatra oprezno ponovno otvaranje od sredine maja, a Grčka takođe planira da se otvori otprilike u to vreme.

„Ekonomski podaci koji nam stižu, ankete i visokofrekventni indikatori sugerišu da se ekonomska aktivnost možda ponovo smanjila u prvom kvartalu ove godine, ali ukazuju na obnavljanje rasta u drugom kvartalu. Međutim, vlada sveopšta atmosfera neizvesnosti u pogledu ekonomskih izgleda“, istakla je predsednica Evropske centralne banke, Kristin Lagard (Christine Lagarde).

Francuska ekonomija beleži rast prvi put od avgusta

Francuski fleš kompozitni indeks proizvodnje u aprilu je dostigao 51,7, predstavljajući devetomesečni maksimum i prvo širenje poslovne aktivnosti od avgusta.

„Sa ekspanzijom uslužnih delatnosti i još jednim snažnim rastom proizvodnje tokom aprila, francuski privatni sektor konačno je uspeo da postigne rast“, ​​naglasio je ekonomista u firmi IHS Markit, Eliot Ker (Eliot Kerr).

Pozitivno kretanje u francuskoj ekonomiji došlo je iz sektora usluga, uz blago usporavanje u proizvodnji. U međuvremenu, ekspanzija poslovne aktivnosti u Nemačkoj malo je usporena u aprilu. Kompaktni izlazni indeks PMI u Nemačkoj dostigao je 56,0 sa 57,3 u martu. Nemački uslužni sektor lagano se usporio, a proizvodnja se suočila sa određenim nedostatkom ponude.

„Neravnoteža potražnje i ponude u proizvodnim lancima snabdevanja i dalje povećava troškove preduzeća, koji sada rastu najbržom stopom u poslednjoj deceniji. Dok se fabričke cene brzo povećavaju u skladu sa snažnom potražnjom za robom, uslužne firme ostaju opreznije sa cenama, što donekle ograničava prelivanje na ukupne potrošačke cene“, zaključio je pomoćnik direktora u IHS Markitu, Fil Smit (Phil Smith).