EKONOMIJA SRBIJE OTPORNIJA NA EKSTERNE ŠOKOVE Ceo region, posebno naša zemlja, u boljoj poziciji nego 2008. godine

Finansijska pozicija i perspektive zemalja Centralne i jugoistočne Evrope u pogledu očekivanog razvoja nakon pandemije Covid-19 nesporno je jača nego posle globalne finansijske krize 2008, smatra Ðanluka Salseći, direktor međunarodne istraživačke mreže Inteza Sanpaolo grupacije.

Salseći posebno ističe Srbiju kao pozitivan primer.

“U poslednjih nekoliko godina, javni i eksterni računi su se osetno popravili u celom regionu. Primera radi, u Srbiji je udeo javnog duga u BDP-u opao sa skoro 70 odsto u 2015. godini na oko 52 procenata u prvom kvartalu ove godine, a udeo spoljnog duga u BDP-u sa 73,5 odsto sveden je na blizu 61,9 procenata”, ukazuje Salseći.

Takođe, i udeo problematičnih kredita u Srbiji u ukupnim kreditima je drastično opao u bankarskom sektoru, sa preko 20 odsto u 2015. godini na impresivnih pet procenata u ovom trenutku.

“Problematični krediti će se sigurno povećati zbog recesije, kao i u celom regionu Centralne i istočne Evrope i Jugoistočne Evrope, ali je ekonomija zemlje sada mnogo otpornija na eksterne šokove nego pre deset godina”, kazao je, kako prenosi Tanjug, Salseći u intervjuu za Magazin biznis.

Prema njegovom mišljenju, sasvim je izvesno da će budući globalni smer trgovinskih i investicionih aranžmana biti promenjen, što znači da će to uticati na ekonomsku perspektivu izvozno orijentisanih ekonomija u regionu Centralne i istočne Evrope (CIE) i Jugoistočne Evrope (JIE), i posebno na Zapadnom Balkanu.

“S obzirom na još uvek nisku cenu rada u regionu, zemlje Zapadnog Balkana bi mogle da osete pozitivne efekte mogućeg izmeštanja dela zapadnoevropske prerađivačke industrije iz azijskih u evropske proizvodne centre, nakon pandemije”, ističe Salseći.

U prilog tome navodi da se priliv stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu pre pandemijske krize kretao oko 12,7 milijardi evra, a vrednost trgovine sa EU oko 55 milijardi evra. Zapadni Balkan se, po njemu, sve više integriše u globalne lance vrednosti preko kompanija iz EU, a posebno Nemačke.

Snažni negativni efekti pandemije u Evropi

Negativni efekti pandemije, kako ističe, biće posebno snažni u Evropi, te da Međunarodna istraživačka mreža Inteze Sanpaolo očekuje pad stope rasta BDP-a za 5,8 odsto u regionu CIE i JIE.

“U okviru toga će ekstremni pad biti u sledećim državama: oko minus 8,5 odsto u Slovačkoj i Sloveniji među zemljama CIE, i minus 9,6 odsto u Hrvatskoj u regionu JIE”, precizira Salseći.

Nakon toga će, kaže, uslediti oporavak od oko 4,3 procenta u 2021. godini, ali će ostati negativan kumulativni uticaj od oko 1,5 odsto u dvogodišnjem periodu.

Ocenjujući da su države regiona pojedinačno donosile odlučne fiskalne mere za spas ekonomija, Salseći podseća da su se u pružanje pomoći uključili i MMF i Svetska banka, kao i međunarodne finansijske institucije, među kojima su EBRD i EIB.

“U Evropi, sredstva EU su stavljena na raspolaganje zemljama članicama EU iz regiona CIE i JIE, kao i zemljama Zapadnog Balkana koje nisu članice – kandidatima kao što je Srbija i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU kao što je Bosna. EK zajedno sa EIB, obezbedila je u aprilu paket od 3,3 milijarde evra za pokrivanje zdravstvenih potreba vezanih za virus korona i socioekonomski oporavak posle pandemije i najavila da će podržati evropsku agendu Zapadnog Balkana ekonomskim i investicionim planom za region. Očekuje se da će plan biti predstavljen krajem 2020. godine”, istakao je Ðanluka Salseći.