Ekonomije Istočne Evrope ove godine rastu za 5,4 odsto

Analitičari Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (Wiiw) očekuju da će ekonomije 23 zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE) ove godine porasti za 5,4 odsto. Ovo je rast od 1,2 procentna poena u odnosu na procenu od leta ove godine. Značajniju promenu napravile su Turska (9,1 odsto), Crna Gora (8,4 odsto) i Moldavija (osam odsto), iako su poslednje dve krenule sa veoma niske startne pozicije.

To znači da će u 2021. CESEE region verovatno napredovati znatno brže nego evrozona, koja će porasti 4,8 odsto. U proseku, nivoi pre pandemije iz 2019. godine prevaziđeni su već u drugom kvartalu.

Jak rast ekonomija Istočne Evrope može se objasniti manje restriktivnim merama za suzbijanje virusa Covid-19 u većini država, ali i činjenicom da je uslužni sektor znatno manji u odnosu na Zapadnu Evropu, navodi ekonomista Bečkog instituta Vasilij Astrov, koji je napravio prognozu za jesen.

Zajedno sa oporavkom turizma i izvoz raste prilično brzo. Ipak, industrijska proizvodnja u mnogim zemljama, kao što je slučaj i u Zapadnoj Evropi, pogođena je nestašicom materijala (posebno poluprovodnika u automobilskoj industriji).

Zapošljavanje se opet približava nivoima pre pandemije u mnogim zemljama. Hrvatska, Litvanija, Mađarska, Poljska i Slovenija su zemlje u kojima je već dostiglo ili prevazišlo pomenute nivoe. Međutim, korona kriza je ostavila traga na tržištu rada, pa je nezaposlenost dostigla viši nivo u odnosu na onaj pre pandemije. Ovaj problem je posebno izražen na Zapadnom Balkanu.

Istovremeno, postoji nedostatak radnika u sektorima koji su porasli na početku krize. Ovo je slučaj i u zemljama koje nisu članice Evropske unije (EU), poput Crne Gore, Srbije i Rusije.

Rastuća inflacija je takođe primetna u CESEE. Trenutno su u većini zemalja u regionu stope inflacije od tri do četiri procentna poena više nego na početku godine. Ipak, visoka stopa inflacije bi trebalo da bude prolazni fenomen. U zemljama u kojima se koristi evro, pritisak inflacije je generalno manji.

Suočene sa visokom inflacijom, mnoge centralne banke su već reagovale podižući kamatne stope.

“Ovo bi trebalo da ublaži u prvom redu kreditno finansirana tržišta nekretninama u mnogim zemljama, od kojih se u nekima formira balon”, rekao je Astrov.

Ipak, glavni pokretač imovinske eksplozije je monetarna politika Centralne Evrope. U Češkoj i Litvaniji cene nekretnina su porasle 16 i 15 odsto od početka pandemije, i još uvek pokazuju trend rasta.

Ekonomski izgledi su generalno pozitivni, i pored toga što se očekuje da će oporavak u CESEE usporiti u 2022. i 2023. godini (oko 3,7, odnosno 3,5 odsto). Trenutni rast u Turskoj bi takođe trebalo da uspori. Sledeće godine najveću stopu rasta će imati Hrvatska (pet odsto) i Poljska (4,9 odsto), kao i Crna Gora i Kosovo* (4,8 odsto). Nakon rasta od četiri odsto ove godine ekonomija Rusije će malo usporiti u 2022. i 2023. (tri i 2,8 odsto).

EU Covid-19 rekonstruktivni fond pomoći će istočnim članicama. U Rumuniji, na primer, transferi vredni 29 milijardi mogli bi da generišu rast od 3,1 procentnog poena do 2026. godine. U Češkoj, koja je znatno razvijenija, rast bi mogao biti 0,7 procentnih poena.