Ekonomije na istoku EU beleže usporavanje

Ekonomije na istoku Evropske unije beleže usporavanje u trećem kvartalu zbog sve viših cena energenata i rasta kamatnih stopa.

Bruto domaći proizvod u Poljskoj, najvećoj ekonomiji u regionu, porastao je u periodu od jula do septembra 3,5 odsto, što je pad u odnosu na rast od 5,5 odsto u prethodnom kvartalu. Proizvodnja u Rumuniji i Mađarskoj je pala sa 6,5 odsto na četiri i 5,1 odsto, piše Bloomberg.

Dok evrozona ulazi u recesiju, istočnu Evropu pogađa dvocifrena inflacija, koja od prošle godine primorava centralne banke da ubrzano povećavaju kamatne stope. Kriza izazvana povećanim troškovima života u Poljskoj, teška suša u Rumuniji i Mađarskoj, koje se takođe suočavaju sa fiskalnom krizom, uticale su na nestabilnost u regionu.

Ove tri države, zajedno sa Češkom Republikom, zavise od trgovine sa evrozonom, čija se ekonomija povlači i koja će nastaviti u tom smeru i u četvrtom kvartalu, prema prognozama Evropske komisije.

Mađarska, čija se vlada bori sa višestrukim krizama i pokušava da ograniči cene određenih prehrambenih namirnica, sada se suočava sa mogućnošću da zabeleži pad ekonomske proizvodnje dva kvartala zaredom.

Ministar finansija Češke izjavio je da je ekonomija ove države verovatno već ušla u plitku recesiju nakon što je u trećem kvartalu zabeležila povlačenje po prvi put u godinu i po dana.

“Prognoze na bliži rok su prilično sumorne. U predstojećim kvartalima moglo bi da dođe do daljeg usporavanja ekonomske aktivnosti, pri čemu će najniži nivo dostići početkom sledeće godine”, navodi Janoš Nagi (Janos Nagy), analitičar iz Erste banke u Mađarskoj.

Povećanja kamatnih stopa dovela su do pada potražnje za hipotekarnim kreditima u Poljskoj. Centralna banka ove države prošle nedelje nije menjala troškove pozajmice, iako inflacija raste najbržim tempom u poslednjih 26 godina.

Guverner centralne banke Češke Republike Ales Mičl (Ales Michl) u ponedeljak je, nakon odluka na poslednja tri sastanka da kamatne stope ostanu nepromenjene, tražio da se ograniči rast plata i tražio od vlade da se obaveže na strožu fiskalnu potrošnju.

Rumunija je, međutim, izbegla kvartalnu kontrakciju – njena ekonomija porasla je za 1,3 odsto u trećem kvartalu. Guverner centralne banke Mugur Isaresku (Mugur Isarescu) očekuje da će domaća potražnja, u kombinaciji sa boljom apsorpcijom fondova EU sledeće godine, podržati privredu i pomoći da se izbegne tehnička recesija.