EKONOMSKA 2021. Godina oporavka… i ozdravljenja

I pored činjenice da će Srbija, prema aktuelnim makroekonomskim pokazateljima, bolje proći kroz korona krizu u odnosu na druge evropske zemlje, posebno zemlje regiona, jasno je da su gubici srpske ekonomije takođe veoma veliki, i da će biti potrebno vreme da se srpska ekonomija oporavi.

Procene međunarodnih finansijskih institucija govore da bi Srbija mogla da bude prva zemlja regiona koja će uspeti da se vrati na nivo privredne aktivnosti od pre izbijanja pandemije, i to još u 2021. godini.

Ekonomske vlasti su zacrtale ambiciozne planove za 2021. godinu – rast bruto društvenog proizvoda od oko šest odsto, budžetski deficit od tri odsto BDP, rekordne javne investicije u budžetu na nivou od 330 milijardi dinara, zadržavanje javnog duga na nivou ispod 60 odsto BDP, nastavak pozitivne dinamike u prilivu stranih investicija.

Zbog činjenice da je srpska ekonomija intenzivno povezana sa ekonomijama Evropske unije, sigurno je da će brzina oporavka zavisiti i od brzine kojom će se evropske ekonomije oporavljati od posledica pandemije, pre svega Nemačka, Italija, Austrija koje su najznačajniji spoljnotrgovijnski partneri Srbije.

Naravno, svi sa nestrpljenjem očekuju i efekte odobrenih vakcina i brzinu kojom će one suzbijati aktuelnu pandemiju, a samim tim i ubrzati privredni oporavak. Svetlo na kraju tunela se vidi, samo je pitanje kojom brzinom će svaka pojedinačna zemlja iz tunela pandemije izaći.

Ekonomske vlasti Srbije se nadaju da će upravo rekordne investicije, nadajmo se još jedna dobra godina u poljoprivredi i očekivano olakšavanje epidemioloških mera stvoriti prostor za dinamični privredni oporavak. I efekat vakcine postaje vrlo bitan preduslov za ostvarenje ekonomskih planova u narednoj godini.

Ukoliko se stvari poklope, ostvarenje ambicioznih ekonomskih planova ne bi trebalo da bude preveliki problem. Iako je virus pokazao da sa prognozama u vezi sa pandemijom treba biti oprezan.

Srpsku ekonomiju očekuje i prilagođavanje novoj globanoj ekonomskoj realnosti, jer je sigurno da globalna ekonomija posle pandemije neće biti ista. Dinamičan razvoj digitalizacije, postepeni oporavak međunarodnog turizma i saobraćaja, restrukturisanje međunarodnih lanaca snabdevanja, promene u upravljanju i poslovanju, samo su neke od promena koje očekuju globalnu ekonomiju, a koje će se odraziti i na srpsku privredu. Ova 2021. godina bi mogla da bude početak i jednog drugačijeg globalnog ekonomskog vremena i sistema.

„Lockdown“ i vakcina

Sa druge strane, većina evropskih zemalja u 2021. godinu ušla je sa većim ili manjim „zaključavanjem“ zbog novog talasa pandemije korona virusa. Ali i sa nadom da će početak vakcinacije što pre vratiti život u normalu ili pak u neku ,,novu realnost“ kako se to moderno kaže ovih dana. Ipak, prvi put posle skoro godinu dana pandemije, javlja se opipljiva nada da će virus biti pobeđen i da će život, a samim tim i ekonomija moći da se vrati u normalu.

Kada se to dogodi, sve je jasnije da će oporavak globalne ekonomije trajati duže nego što se to očekivalo, i da bi 2021. godina na globalnom nivou mogla da prođe u saniranju štete, ali za većinu zemalja se očekuje da bi na predpandemijski nivo mogli da se vrate tek 2022. godine. A i to zavisi od brzine masovne vakcinacije.

Od velikih ekonomskih sila, jedino Kina u 2021. ulazi iz „plusa“, tako da se očekuje da bi ona u novoj godini mogla da pokuša da se vrati na staze njenog dinamičnog privrednog rasta i da ponovo zauzme poziciju „lokomotive“ globalne ekonomije.

Amerika i Evropska Unija će masivnim finansijskim paketima pomoći pokušati što pre da oporave svoje ekonomije i da se istovremeno prilagode novim ekonomskim okolnostima koje će sigurno nastupiti posle pandemije korona virusa.

Najviše vremena za oporavak sigurno će biti potrebno turizmu i međunarodnom, pre svega avionskom saobraćaju, jer te privredne grane su pretrpele i najveće štete od pandemije odnosno od „zaključavanja“, a sa druge strane, očekuje se da će se i posle pandemije, tražnja za putovanjima a posebno turističkim, oprezno i vrlo postepeno oporavljati.

Digitalizacija ekonomije trebalo bi, prema očekivanju, dodatno da se ubrza, posebno u segmentu usluga, poput finansijskih i bankarskih, ali i u segmentu trgovine. Vreme pandemije i lockdown pokazalo je sve benefite onlajn trgovine i onlajn plaćanja, kao i prednosti dostavljanja hrane. Onlajn internet platforme su pokazale da sastanci „licem u lice“ nisu uvek neophodni i da se posao može obaviti i video razgovorom „na daljinu“.

Ovo krizno vreme je pokazalo da je zlato i dalje najomiljenije pribežište investitora u teškim vremenima, ali su u prvi plan izbile i kripto valute, pre svega bitkoin, koji su pokazali da se na njih u budućnosti mora ozbiljno računati.

Isto tako, izvesno je da se posledice pandemije korona virusa neće moći vezivati samo za 2020. godinu, već da će se posledice osećati sigurno i narednih nekoliko godina. Naravno, uz veru i nadu da će vakcina vrlo brzo osloboditi svet pošasti virusa. Vreme pandemije sigurno će biti upamćeno kao, što bi rekao pisac „godine koje su pojeli skakavci“, jer je vidljivo da je svetska ekonomija zbog virusa vraćena u ekonomskom smislu bar nekoliko godina unazad.

Suočavanje sa ,,novom realnošću“, i ekonomijom koja sigurno više neće biti ista, predstavlja veliki izazov za čitav svet. I u ekonomskom, i u geostrateškom smislu.