Ekonomski nerazvijene zemlje i pre pandemije bile u problemima sa dugom

Prema podacima statistike spoljnog duga za 2019. godinu, koje je nedavno objavila Svetska banka u svom izveštaju (International Debt Statistics 2021), gotovo polovina svih zemalja sa niskim i srednjim dohotkom ili je već bila u dužničkim problemima ili je izložena visokom riziku njihovog nastanka.

Pre početka pandemije virusa Covid-19, porast nivoa javnog duga i povećana ranjivost duga već su bili razlog za zabrinutost, posebno u najsiromašnijim zemljama sveta. Pandemija virusa Covid-19 je dodatno zakomplikovala situaciju u mnogim od ovih zemalja jer neodrživi teret duga značajno ograničava resurse koji su tim zemljama potrebni za finansiranje zdravstvene krize i ubrzavanje napora za privredni oporavak, navodi se u analizi autora biltena “Makroekonomske analize I trendovi” (MAT).

Kako se ističe, postoji osnovan rizik da će previše siromašnih zemalja izaći iz krize Covid-19 sa velikim prekomernim dugom. Da bi izgradile trajni ekonomski oporavak, zemlje će morati da postignu dugoročnu održivost duga, što će zahtevati mnogo viši nivo produktivnih ulaganja i finansiranja – za infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje i zapošljavanje.

Statistika spoljnog duga 2021. pokazuje područje kreditora koje se brzo menja – zemlje u razvoju se zadužuju iz novih izvora bilateralnog i komercijalnog finansiranja i sve složenijih dužničkih instrumenata.

Kako se ističe, rizici povezani sa dugom odražavaju viši nivo javnog i privatnog duga, kao i promenljivu situaciju kod poverilaca, sa novim izvorima bilateralnog i komercijalnog finansiranja i sve većom složenošću dužničkih instrumenata sa nestandardnim uslovima i klauzulama, uključujući klauzule o poverljivosti.

Prema navodima iz izveštaja Svetske banke, kretanja spoljnog duga zemalja sa niskim i srednjim dohotkom u 2019. godini odvijala su se u pozadini sinhronizovanog pada globalne ekonomije sa usporavanjem rasta globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na oko 2,4 procenta, što je najniža stopa rasta od finansijske krize 2008. godine.

Rast BDP u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom smanjio se na oko 3,5 odsto u 2019. godini u odnosu na 4,3 odsto u 2018. godini.

Ukupan spoljni dug 120 zemalja sa niskim i srednjim dohotkom, za koje su podaci predstavljeni u izveštaju statistike spoljnog duga, porastao je u 2019. godini za 5,4 odsto, na 8.200 milijardi dolara, što je stopa akumulacije gotovo identična onoj iz 2018. godine.

Izvor: Svetska banka

Dugoročni spoljni dug (uključujući i obaveze prema MMF) bio je najbrže rastuća komponenta, porastao je za sedam odsto na oko šest hiljada milijardi dolara, što je ekvivalentno 73 odsto ukupnog spoljnog duga. Kratkoročni spoljni dug je neznatno porastao (1,5 odsto), na oko 2.200 milijardi dolara na kraju 2019. godine.

U većini zemalja sa niskim i srednjim dohotkom obaveze po osnovu spoljnog duga su pretežno dugoročne, a najveći udeo imaju sektor države i drugi subjekti javnog sektora. Od ukupnog iznosa spoljnog duga zemalja sa niskim i srednjim dohotkom na kraju 2019. godine, 3.300 milijardi dolara li 40 odsto se odnosilo na javni dug (direktni i indirektni), 2.700 milijadi dolara ili 33 odsto na obaveze subjekata iz privatnog sektora bez državnih garancija, dok su obaveze po osnovu kratkoročnog duga iznosile 2.200 milijardi dolara ili 27 odsto.

Odnos spoljnog duga i BND za zemlje dužnike porastao je tokom protekle decenije u mnogim zemljama sa niskim i srednjim dohotkom. Broj zemalja sa niskim i srednjim dohotkom u kojima je zabeležen značajan porast odnosa spoljnog duga u BND sugeriše da rastuća zabrinutost zbog neodrživog tereta duga i povećani rizik od dužničkih kriza u nekim zemljama nije neosnovana. Procenat zemalja sa niskim i srednjim dohotkom sa odnosom duga i BND ispod 30 odsto pao je sa 45 procenata u 2010. godini na 22 odsto na kraju 2019. godine.

Naglo se povećao i broj zemalja sa niskim i srednjim dohotkom koje su zabeležile povećanje udela spoljnog duga u izvozu roba i usluga. Na kraju 2019. godine 55 odsto zemalja sa niskim i srednjim dohotkom imalo je odnos spoljnog duga i izvoza veći od 150 osto, u poređenju sa 45 odsto u 2010, navodi se u analizi.