Energetska zajednica: Zapadni Balkan kasni sa sprovođenjem evropskog zakonodavstva

Direktor Sekretarijata Enegetske zajednice (EZ) Artur Lorkovski izjavio je da Zapadni Balkan kasni sa sprovođenjem evropskog zakonodavstva u oblasti energetike.

„Ako me pitate gde se zemlje nalaze, moram reći da je plan bio da se tržišta spoje sa tržištem Evropske unije (EU) do kraja 2025. godine. Sada vidimo da će postizanje tog cilja biti izuzetno veliki izazov“, rekao je Lorkovski za Radio Slobodna Evropa.

Objasnio je da je razlog za takvo stanje činjenica da postoje ozbiljna kašnjenja u implementaciji evropske legislative u tim zemljama, tako da one bez dovršavanja tog procesa ne mogu da se pridruže tržištu struje u EU, jer nemaju iste regulative kao EU.

Lorkovski je istakao da je cilj EZ da se obezbedi i ubrza integracija Zapadnog Balkana u tržište električne energije EU.

Naveo je kako se očekuje da će jednog dana sve zemlje na Zapadnom Balkanu postati članice EU, te da će se pridružiti jedinstvenom evropskom tržištu, ali im EZ već sada daje mogućnost da se pridruže ovom tržištu.

„Ovo je novi kvalitet koji donosi EZ. Ovo je, takođe, i nova šansa za države, da one mogu bez prepreka vršiti razmenu električne energije ne samo sa susednim zemljama u regionu, ali i sa zemljama EU. U ovome ima mnogo koristi, jer mi očekujemo na primer benefite jeftinijih usluga balansiranja ponude i potražnje struje, jeftiniju integraciju obnovljivih izvora energije“, kazao je on i istakao je da samo od tih zemalja zavisi da li će biti spremni da iskoriste ove prilike.

Kao druge ključne probleme sa kojima se suočava Zapadni Balkan, a tiču se proizvodnje i potrošnje električne energije, on je naveo da su velike količine struje dobijene korišćenjem uglja, a mora se uzeti u obzir i starost termoelektrana.

Prema njegovim rečima, to je sada izazov, jer je region pred intenzivnim investicionim ciklusom da se zamene postrojenja za proizvodnju struje bazirana na uglju sa novim, ukoliko je moguće, baziranim na obnovljivim izvorima energije.

„Kada govorimo o obnovljivim izvorima, mnogo hidroenergije se stvara, ali izazov i dalje ostaje hidrologija celog regiona, koja je povezana sa klimatskim promenama, tako da moramo razviti nove obnovljive izvore, uključujući solarnu i energiju vetra“, rekao je Lorkovski.

Kao problem vidi i stabilnost energetske mreže, podsetivši na nedavni nestanak struje koji se desio u velikom delu regiona, ističući da je to dobar primer izazova koji čeka sve zemlje.

„Četvrti element je integracija sa EU. Sve zemlje su odlučile da žele pristupiti EU. Ostalo je pitanje kako to uraditi brzo i bez problema“, dodao je on.

On je naveo i da postoji mogućnost izuzeća u primeni CBAM (naplata takse na emisiju CO2 tokom proizvodnje roba i usluga koji se uvoze u EU) na električnu energiju izvezenu u EU od 1. januara 2026, ali samo ukoliko zemlje na Zapadnom Balkanu ispune dva uslova.

Kako je objasnio, prvi uslov je spajanje tržišta sa EU, koje bi trebalo da se završi pre 2026. godine, a drugi je prihvatanje obaveze u 2024. godini da se najkasnije do 2030. uspostavi sistem za oporezovanje ugljenika, sa cenama ekvivalentnim onim u EU.

Lorkovski je naveo i da primena CBAM ne znači neizbežno skuplju struju za stanovnike zemalja na Zapadnom Balkanu.

„Ne, ovo znači da će struja koju proizvodite i izvozite u EU biti manje konkurentna na tom tržištu. To znači da ćete na cenu električne energije morati da dodate cenu proizvedenog CO2, koja će biti ista kao u EU. Neće imati uticaj na cene u regionu, ali na primer BiH je najveći izvoznik struje na Zapadnom Balkanu. Ona će na tržištu EU biti manje konkurentna“, rekao je Lorkovski za Radio Slobodna Evropa.