EU mora brže da reaguje na krize, poručuje Angela Merkel

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) je zvanično otvorila ovogodišnji Ekonomski forum u Briselu, napomenuvši na prvom mestu da se evropska ekonomija ponovo kreće u pravom smeru. Govornici će se smenjivati tokom čitavog dana, i pokušati da odgovore na teme da li je Stari kontinent dobro odgovorio na korona krizu, kao i koje su najbolje smernice za kreiranje uspešnog i zadovoljnog društva u budućnosti.

Forum se održava online, iz sedišta Evropske komisije u Briselu, dok će se neki gostujući govornici, poput premijerke Novog Zelanda Džasinde Ardern (Jacinda Ardern), uključivati putem video linka.

„Naše prolećne prognoze pokazuju da će ekonomski rast EU iznositi 4,2 odsto u ovoj, te 4,4 odsto u 2022. godini. Brojke su sve bolje kako godina odmiče. Sve članice su već izašle iz recesije, što niko nije očekivao da će se desiti ovakvom brzinom. I to nije slučajno, već je posledica mera koje su preduzete na nivou Unije, ali i na nivou pojedinačnih zemalja članica. Pre svega se radi o otpočinjanju masovne vakcinacije protiv korona virusa, a u ekonomskom smislu u ubacivanju finansijskih stimulativnih sredstava čiji su iznosi bili bez presedana u dosadašnjoj istoriji“, napomenula je predsednica EK.

Više od 60 odsto punoletnih državljana EU je primilo barem jednu dozu vakcine, a 41 odsto je u potpunosti imunizovano u ovom trenutku.

Što se ekonomskog oporavka tiče, Fon der Lajen je istakla da će program fonda Next Generation EU imati toliko veliki uticaj da će preoblikovati tržište rada i celokupnu evropsku privredu u decenijama koje dolaze. Ovaj fond je sada vredan 750 milijardi evra, a preko njega će pojedine evropske ekonomije dobijati sredstva zaključno sa 2023. godinom, prevashodno za pomoć mladima i za takozvanu zelenu agendu. 

Nemačka kancelarka Angela Merkel obratila se online publici kao sledeći glavni govornik. Merkel je govorila o važnosti naučnog razvoja, jer bez njega ne bi došlo ni današnjeg programa masovne vakcinacije. Pored toga, napomenula je da je velika važnost digitalizacije i daljeg podizanja ekološke svesti.

„Ako bih istakla jednu slabost koja je uočena u proteklih godinu i po dana, to je fragilnost postojećih lanaca snabdevanja, koji su u jednom trenutku bili dobrano uzdrmani. Izgradnja nove ekonomije, to jest ekonomije društva budućnosti moraće da se pozabavi ovim problemima“, istakla je odlazeća premijerka najveće evropske ekonomije, koja je tokom 16 poslednjih godina u dobroj meri učestvovala u oblikovanju najbitnijh politika u evropskom bloku.

„Evropa mora biti još inovativnija, to je sada jasnije nego ikad. Još uvek zaostajemo u oblastima kao što su big data i veštačka inteligencija (AI), I naša ulaganja u nauku moraju biti bliži cilju od tri odsto BDP, koliko je rečeno u našim strategijama još pre više od decenije“, zaključila je Merkel, i otvoreno kritikovala EU da mora brže da reaguje u kriznim situacijama.

Komesar za ekonomska pitanja u EK, Paolo Đentiloni (Paolo Gentiloni), istakao je da je jedan od najvećih strahova donosioca evropskih politika postojanje socijalne nejednakosti u post-kovid društvu.

„Prethodnih godinu dana nismo svi ‘potrošili’ na jednaki način. Nije isto kada godinu dana izgubi jedan tinejdžer ili jedan sredovečan čovek ili jedan penzioner. Zato nekim demografskim grupama moramo da priđemo s više obzira. Drugo, pandemija je na videlo iznela kolika je zapravo nejednakost između polova u savremenoj Evropi“, napomenuo je Đentiloni.

Prema njegovim rečima, ipak postoje i neke pozitivne strane tog „sagledavanja sopstvenih sposobnosti“ tokom pandemije. Pokazalo se, poručuje Đentiloni, da su prirodni mehanizmi solidarnosti i lojalnosti društva veliki, a pored toga i zdravstveni sistemi država EU, uprkos velikom pritisku koji je na njih vršen, pokazali su se rezilijentnim.