EU odobrava investicione planove za ekonomski oporavak država članica

Ministri finansija Evropske unije usvojili su investicione planove 12 zemalja članica, uključujući Grčku, Italiju, Španiju i Francusku, otvarajući put prvim isplatama sredstava EU za jačanje ekonomskog oporavka od pandemije Covid-19.

Evropska komisija procenjuje da bi plan oporavka od 800 milijardi evra (948 milijardi američkih dolara), bio finansiran zajedničkom pozajmicom bez presedana i isplaćen u grantovima i zajmovima, mogao da poveća javne investicije na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda do sledeće godine, prenosi Ekathimerini.

Ministri koji su se sastali u Briselu odobrili su planove pripremljene od Austrije, Belgije, Danske, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Letonije, Luksemburga, Portugalije, Slovačke i Španije, navodi se u saopštenju EU, u kojoj je prva serija odobrenja nacionalnih investicionih programa pod planom oporavka EU. Dok su Italija i Španija među najvećim korisnicima u apsolutnom iznosu sredstava za oporavak.

Dolaskom na sastanak, evropski komesar za ekonomiju Paolo Gentiloni (Paolo Gentiloni) najavio je da će prva „isplata pre-finansiranja“ za 12 zemalja biti isplaćena u narednim nedeljama. Predfinansiranje iznosi do 13 odsto sredstava. Novac će biti isplaćen u roku od dva meseca od potpisivanja sporazuma o finansiranju, što se očekuje najkasnije u julu. Dalje isplate tokom ove ili sledeće godine biće uslovljene nacionalnim planovima oporavka, koji moraju biti u skladu sa ciljevima dogovorenim sa EU o brojnim pitanjima, uključujući reforme i ulaganja u zelenu tranziciju i otvaranje novih radnih mesta. Ministri će naknadno proceniti planove iz preostalih 15 zemalja EU. Očekuje se da će na vanrednom sastanku ministara finansija 26. jula biti odobreni planovi Hrvatske, Kipra, Litvanije, Slovenije i Irske.

Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis (Valdis Dombrovskis) izjavio je na konferenciji za novinare da je postupak procene svih planova u toku, kao i da ih još nisu podnele sve zemlje EU, pa će možda trebati više vremena za procenu mađarskog plana. Budimpešta je u sukobu sa EU oko niza pitanja, uključujući građanska i ljudska prava.

Sredstva EU podstaknuće ekonomski oporavak nakon prošlogodišnje krize izazvane pandemijom, pri čemu Komisija procenjuje rast od 4,8 odsto u ovoj godini i 4,5 procenata u 2022. godini kako za širu EU, tako i za zonu evra, koja obuhvata 19 od 27 zemalja EU. Prošle godine je ekonomija zone evra opala za 6,5 odsto, a EU za šest procenata, prema najnovijim podacima koje je Komisija objavila prošle nedelje.

Komisija je, međutim, upozorila da su njene optimistične prognoze zasnovane na pretpostavci da će restriktivne mere biti ublažene u drugoj polovini godine, i prepoznala negativne rizike koje predstavlja uglavnom delta soj virusa za koji se predviđa da će postati dominantan u Evropi u avgustu, piše Ekathimerini.