Bitka za prava na doner kebab

Najnoviji spor Nemačke i Turske tiče se doner kebaba. Pre dve godine, Turska je podnela zahtev Evropskoj uniji da se doner, pripremljen od začinjenog mesa pečenog na vertikalnom ražnju, zaštiti pod šemom EU za „zagarantovanu tradicionalnu specijalnost“ (TSG).

Ako EU odobri zahtev, doner bi morao da se priprema prema turskim specifikacijama, uključujući tip mesa (dozvoljeni su goveđe, piletina i jagnjetina, ali teletina i ćuretina nisu) i način mariniranja i sečenja, prenosi Economist. Iako Turska nije članica EU, iskoristila je pravo da podnese zahtev.

Ako njihova prijava bude uspešna, samo veliki komadi govedine i jagnjetine, „horizontalno isečeni na kotlete debljine 3-5 mm“, mogu biti označeni kao „japrak“ (ili isečeni) doner, dok pileći kotleti mogu biti debljine 1-2 cm u pilećoj varijanti.

To nije naišlo na odobravanje ljubitelja donera izvan Turske. Nemačka je podnela prigovor na turski predlog. Evropska komisija je 19. septembra dala obema stranama šest meseci da postignu kompromis. Ako ne uspeju, komisija će sama odlučiti o TSG statusu donera.

Doner kebabi koje Nemci jedu veoma se razlikuju od onih u Turskoj. Nemačka varijanta, koju su turski radnici uveli i usavršili tokom sedamdesetih, a koja se kasnije proširila i na druge zemlje Evrope, obično se servira u pita hlebu, sa kupusom ili zelenom salatom i prelivena sosovima.

U Turskoj se doner uglavnom servira na pirinču ili u lavašu (drugačijoj vrsti hleba), uz krompiriće, paradajz i ljute papričice. Nekoliko smelih majstora donera u Istanbulu dodaje topljeni sir, ali većina ne koristi beli luk sos.

Ove razlike su važne. Prodaja donera širom Evrope iznosi oko 3,5 milijardi evra godišnje, od čega se 2,3 milijarde evra troši u Nemačkoj. Ako Turska uspe u svom zahtevu, jelo koje većina Evropljana zna kao doner kebab moralo bi da se prodaje pod drugim imenom.

Jedna stvar oko koje se Turci i Nemci slažu jeste da je doner postao preskup. Cene u nekim restoranima u Nemačkoj i Turskoj sada dostižu skoro 10 evra po porciji. U Turskoj to iznosi približno polovinu dnevne minimalne plate.

Stanovnici Nemačke, zabrinuti zbog rasta cena jednog od najomiljenijih proizvoda hrane, pozvali su ranije ove godine vlasti da subvencionišu biznis pravljenja kebaba. Poskupljenje donera postalo je toliko aktuelna tema da je kancelar Olaf Šolc (Olaf Sholz) objavio objašnjenje razloga za ovu pojavu na društvenim mrežama.

Prema rečima nemačkog kancelara, rast cena povezan je sa povećanjem plata i troškova energije. Na internetu se pojavio termin „donerflacija“, koji odražava zabrinutost ljudi zbog rasta cena kebaba. Nakon toga, krajnje leva stranka Die Linke izašla je sa inicijativom da se ograniči maksimalna cena donera.

U dokumentu levičarske stranke predloženo je da cena bude postavljena na 4,9 evra za sve, i 2,9 evra za mlade iz porodica sa niskim primanjima. Pristalice ove mere tvrdile su da će ona pomoći ljudima sa niskim prihodima da se nose sa rastom cena.