Bogati Britanci se sele u Milano

Finansijska prestonica Italije je zasada pobednik u trci za privlačenje bogatih investitora. Italijanski plan da privuče bogate strance iz Velike Britanije poznat je u krugovima bogataša kao „svuota Londra“ ili „prazan London“. Sudeći po nedavnom talasu odlazaka bogataša iz Britanije, ovaj plan uspeva, navodi Bloomberg.

U samo poslednjih šest nedelja, mnoštvo dobrostojećih stanovnika napustilo je Veliku Britaniju zbog posledica glavnih britanskih političkih partija koje su odlučile da ukinu preferencijalni poreski režim za poreske obveznike koji nemaju prebivalište, ili „nedomicilne“ bogataše. Italija, a posebno njen finansijski centar Milano, pojavljuje se kao „rani pobednik“ u ovoj trci, privukavši niz bogatih emigranata od menadžera hedž fondova do bivših izvršnih direktora i bliskoistočnih milijardera.

Komercijalna prestonica Italije – nekada viđena kao finansijski centar drugog reda – gradi svoj uspeh kao bankarsko središte nakon Brexita, kako bi ponudila dom koji je ima male poreze licima koja nisu domicilni građani Velike Britanije, a i drugim stanovnicima koji traže alternativno uporište u Evropi. Oni mogu da odluče da plate paušalnu poresku stopu od 200.000 evra kako bi izbegli italijanske namete na zaradu u inostranstvu po sistemu sličnom onome što je Velika Britanija nudila više od dva veka. Ta fiskalna prednost, zajedno sa blizinom Londona i sunčanijim, lakšim porodičnim načinom života, doprinose privlačnosti Milana.

„Italija se pokazala izuzetno popularnom. Nikada nije samo porez ono što pokreće ove promene, već i to da li su i supružnik i deca srećni“, rekao je Mark Ejkson (Marc Acheson), stručnjak za globalno bogatstvo u Utmost Wealth Solutions u Londonu.

Italija je 2017. godine uvela sopstveni režim za nedomicilne bogataše i već je privukla partnere u privatnim kapitalnim i investicionim firmama i drugim bogatim pojedincima. Sada, postoji novi podsticaj nakon nedavnih poreskih promena u Velikoj Britaniji.

Mnogi koji nemaju domicilni status u Ujedinjenom Kraljevstvu se sele ili planiraju da to urade nakon što je laburistička vlada Kira (Keir) Starmera uklonila poreske olakšice na imovinu koja se drži u inostranim fondovima, idući dalje od planova koje je u martu 2024. iznela tadašnja vladajuća Konzervativna partija. Ministarstvo finansija očekuje da će ove promene doneti više od četiri milijarde funti tokom narednih godina.

Italija, nasuprot tome, dozvoljava poreske olakšice na nasleđe na imovinu u inostranstvu za one koji žele njen režim fiksnog poreza. Čak i ako bogati stranac na kraju postane puni poreski rezident u Italiji, oni i njihove porodice se obično suočavaju sa taksama od osam odsto za nasledstvo – daleko ispod standardne stope od 40 odsto u Velikoj Britaniji, jedne od najviših među razvijenim zemljama.

Italija takođe ima koristi jer neki rivalski centri za bogatstvo u Evropi, kao što je Švajcarska, odmeravaju promene u porezima na poklone i nasledstvo koje mogu da odvrate potencijalne emigrante, čak i ako se smatra da je malo verovatno da će preći u zakon. Zahtevi za oporezivanje takođe se jako razlikuju od kantona do kantona.