Brisel priprema radikalnu reformu budžeta EU

Evropska komisija planira najveću reformu budžeta EU do sada, kojom bi zamenila desetine postojećih programa i umesto njih uvela objedinjene fondove, dajući veću kontrolu nad trošenjem sredstava nacionalnim vladama.

Novi budžet bio bi vredan oko 1.000 milijardi evra i drugačije koncipiran, kako bi odgovorio na sve veće potrebe za finansiranjem odbrane i otplatu velikih dugova, posebno onih nastalih tokom pandemije, prenosi Financial Times, pozivajući se na dokument u koji je imao uvid.

Samo otplata dugova nastalih izdavanjem obveznica za vreme pandemije koštaće 30 milijardi evra godišnje, što je 20 odsto godišnjeg budžeta EU. Ovaj iznos predstavlja finansijski teret bez presedana, koji će naterati Brisel da preispita nacionalne doprinose budžetu.

Iako dokument ne predlaže konačan iznos budžeta koji stupa na snagu 2028. godine, povećanje ukupnog iznosa će verovatno naići na otpor bogatijih članica, poput Nemačke i Holandije, koje su najveći neto uplatioci u budžet EU.

Umesto sadašnje podele na više od 50 rigidnih programa, Evropska komisija predlaže da se sredstva grupišu u tri glavna fonda. Ovaj pristup bi omogućio veću fleksibilnost u raspodeli sredstava i brže reagovanje na nepredviđene izazove.

Trenutno, nacionalne vlade doprinose budžetu oko jedan odsto bruto nacionalnog dohotka EU, pri čemu se trećina sredstava koristi za poljoprivredne subvencije, druga trećina za najmanje razvijene regione kroz kohezionu politiku, dok se ostatak troši na spoljnu pomoć, plate službenika i druge projekte.

Prema novoj strukturi, EK bi se dogovarala sa svakom državom pojedinačno o ključnim reformama i investicijama, uključujući i regionalne fondove i subvencije za poljoprivredu. Ovaj model bi dao veću kontrolu nacionalnim vladama, ali bi smanjio ulogu lokalnih vlasti u raspodeli sredstava.