Brisel razmatra izmene nadoknade za kašnjenje leta, ugrožavajući prava putnika

U Briselu su u toku razgovori koji bi mogli dovesti do razvodnjavanja evropskih pravila o nadoknadi za kašnjenje leta, potencijalno ugrozivši reputaciju kontinenta da ima „najprikladnije nebo na svetu“, kako piše Travel Daily News.

Evropski avio putnici trenutno imaju koristi od nekih od najjačih zaštitnih prava potrošača širom sveta, zahvaljujući uredbi EU261, koja je na snazi od 2005. Ovo pravilo nalaže kompenzaciju i pomoć putnicima kada su njihovi planovi putovanja poremećeni. Međutim, Evropska unija sada preispituje ove mere, što bi moglo rezultirati povećanjem sopstvenih troškova putnika.

Predložene izmene, podstaknute tekućim debatama od 2013. i obnovljenim pritiscima avio-kompanija i lobističkih grupa ove nedelje, mogle bi da izmene potrebno vreme kašnjenja pre nego što kompenzacija počne da se primenjuje. Trenutno, putnici imaju pravo na kompenzaciju kada stignu na odredište tri sata kasnije od predviđenog. Prema novom predlogu, koji je predvodila Poljska tokom svog predsedavanja Savetom Evropske unije, ovaj prag bi mogao da bude produžen na najmanje pet sati.

Uredba (EC) br. 261/2004, koja se obično naziva EU261, je propis Evropske unije koji utvrđuje prava putnika u vazdušnom saobraćaju u slučajevima kašnjenja leta, otkazivanja i odbijanja ukrcavanja. On osigurava da putnici imaju pravo na kompenzaciju, pomoć i nadoknadu troškova kada njihovi planovi putovanja pođu po zlu. Naknada je do 600 evra.

EU261 se primenjuje na sve letove koji polaze sa aerodroma u EU, bez obzira na nacionalnost avio-kompanije, i letove koji dolaze na aerodrome EU ako ih obavlja avio-kompanija EU. Ne pokriva letove koji idu u Evropu aviokompanijama koje nisu članice EU, niti letove van Evrope koji imaju presedanje u Evropi.

Uredba pokriva sve zemlje članice plus Island, Norvešku i Švajcarsku. Velika Britanija je usvojila iste kriterijume za kompenzaciju, sa zakonom koji se naziva UK261.

Trenutno putnici imaju pravo na odštetu ako kasne više od tri sata, ako se let otkaže u roku od 14 dana od polaska i ako im je ukrcavanje odbijeno zbog prebukiranosti letova.

Nadoknada se ne plaća za „vanredne okolnosti“ (viša sila, ili Force Majeur), koje uključuju ekstremne vremenske prilike, ograničenja kontrole vazdušnog saobraćaja, štrajkove koji ne uključuju osoblje avio-kompanije i političku nestabilnost.

Trenutne diskusije se vrte oko promena koje su prvi put predložene 2013. godine, koje predlažu primenu strukturirane šeme kompenzacije zasnovane na dužini kašnjenja letova. Predlog uključuje produženje postojećeg tročasovnog praga kompenzacije na pet sati za kratke letove, devet sati za letove srednje dužine i do 12 sati za najduže letove.

Airlines4Europe, udruženje koje predstavlja 70% evropskog vazdušnog saobraćaja, tvrdi da bi produženje praga za nadoknadu kašnjenja leta na pet satimoglo dovesti do toga da, paradoksalno, više putnika stigne na svoje odredište. Oni tvrde da bi ovo prilagođavanje pružilo snažan podsticaj avio-kompanijama da reše kašnjenja pre nego što pređu novi prag, čime bi se smanjila verovatnoća otkazivanja letova.

Diskusija u Briselu se nastavlja dok zainteresovane strane raspravljaju o ravnoteži između potreba industrije i prava potrošača, sa značajnim implikacijama na budućnost vazdušnog saobraćaja u Evropi.