Budžetski haos u Španiji za sada bez posledica

Političari u Španiji nikako ne mogu da se dogovore oko budžeta, ali to se za sada prilično dobro odražava na javne finansije.

Za razliku od fiskalnih sukoba koji su poslednjih nedelja potresali Vašington i Pariz, produženi zastoj u Madridu oko finansijskog paketa na kojem vlada još radi mogao bi zapravo da bude koristan, prema analizi Bloomberga.

Ta analiza procenjuje da bi pojedine ključne mere iz koalicionog sporazuma premijera Pedra Sancčeza (Pedro Sánchez) mogle da povećaju godišnju potrošnju za oko 20 milijardi evra (23,2 milijarde dolara) i prošire budžetski deficit za čak jedan procentni poen. Procena podrazumeva da bi se sve te mere sprovele u jednoj godini i u potpunosti finansirale dodatnim zaduživanjem.

Koalicija premijera trebalo bi da u utorak predstavi određene fiskalne parametre, ali je jasno da nove politike gotovo sigurno neće biti usvojene, s obzirom na to da je španski parlament trenutno najfragmentisaniji u modernoj istoriji.

Čak osam stranaka moralo bi da odobri paket, a u odsustvu takvog konsenzusa zemlja se jednostavno vraća na poslednji budžet koji su poslanici usvojili. Najnoviji takav budžet datira iz kasne 2022. godine.

Za kritičare Sančeza, ovakvo stanje samo potvrđuje slabljenje legitimiteta premijera koji nema stvarnu moć. Ali ono istovremeno osvetljava politički paradoks Španije: zemlja nastavlja da ekonomski i fiskalno nadmašuje evropske konkurente, a premijer rado pripisuje sebi zasluge za te uspehe.

„Dokazi pokazuju da odlaganje usvajanja budžeta u Španiji pomaže kontrolisanju javne potrošnje i time doprinosi ograničavanju javnog deficita“, rekao je Danijel Fuentes (Daniel Fuentes), profesor ekonomije na Univerzitetu u Alkalau i direktor istraživanja u kompaniji KREAB. Ipak, „produženo korišćenje istog budžeta iz godine u godinu vodi gubitku efikasnosti i kredibiliteta javnih finansija.“

Fuentes navodi da su samo tri budžetska paketa u poslednjih deset godina usvojena na vreme. Međutim, španski sistem automatskog produžavanja budžeta, uz određeni prostor za vladu da preraspodeli neiskorišćena sredstva — kao što je ove godine urađeno povećanjem izdvajanja za odbranu — održava privid normalnog funkcionisanja uprkos blokadi.

Retko je da politička disfunkcionalnost donosi fiskalne koristi. U Francuskoj je premijer Sebastijen Lekornu (Sebastien Lecornu) prošlog meseca morao da povuče ključnu penzionu reformu samo da bi ostao na funkciji.

Rešavanje blokade budžeta u SAD nije mnogo pomoglo javnim finansijama, a prema proceni Bloomberg Economicsa izbrisalo je oko 100 milijardi dolara iz godišnjeg rasta. Belgija, koja funkcioniše u okviru petostranačke koalicije i raste pod teretom duga, takođe ima teškoće da usvoji budžet.

Fiskalni izgled Španije u poređenju sa tim zemljama deluje znatno povoljnije. Uprkos zastoju, udeo duga u BDP-u bi, prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda prošlog meseca, naredne godine mogao da padne ispod 100 odsto i da nastavi da se smanjuje.

Taj trend, međutim, mogao bi da bude manje impresivan ako Sančezova vlada uspe da sprovede planirane mere.

Na primer, subvencija od 200 evra mesečno za svako dete do 18 godina, koju predlaže koalicioni partner Sumar, koštala bi 8,5 milijardi evra u 2025. godini. Obrazovne mere, uključujući besplatan vrtić za decu do tri godine i povećanje izdvajanja za obrazovanje prema pet odsto BDP-a, dodale bi još oko 10 milijardi evra.

Neki analitičari bi mogli tvrditi da takva ulaganja donose dugoročne ekonomske i društvene koristi jačanjem profesionalnih veština ili smanjenjem nejednakosti.

„Fiskalna politika bi verovatno bila labavija nego sada kada bi koaliciona vlada imala stabilnu većinu. Ali španska ekonomija i dalje prkosi očekivanjima i trenutno joj ne treba dodatni stimulans. Ovo je pravi trenutak da se traže uštede kako bi se bolje odgovorilo na buduće šokove“, rekla je ekonomistkinja Ana Andrade.

Ipak, moguće koristi mogle bi da budu potisnute fiskalnim haosom pregovora o budžetu, u kojima stranke postavljaju dodatne zahteve u zamenu za podršku, dok sve više razmišljaju o šansama na izborima najkasnije do 2027. godine.

U međuvremenu, ako bi se novi izdaci finansirali povećanjem poreza umesto zaduživanjem, to bi potencijalno moglo da oslabi konkurentnost i utiče na privredu.

Koalicioni plan vlade već predviđa velika poreska povećanja, koja bi podigla udeo prikupljenih prihoda na 46 odsto BDP-a, umesto sadašnjih 42,3 odsto.

Nedostatak podrške u parlamentu, posebno od regionalnih stranaka desnog centra, sprečio je sprovođenje tih planova.

Mera za povećanje poreza energetskim kompanijama kasnije je poništena u parlamentu, a kazneni porez za strane kupce nekretnina, koji je mogao da obezbedi veće prihode, još nije uveden.