Bugarska ima najniže cene duvana, alkohola, odeće i ugostiteljskih usluga u EU

Nivoi potrošnje domaćinstava u zemljama Evropske unije značajno su se razlikovali tokom 2024. godine, pokazuju podaci Eurostata.

Razlike u cenama nisu bile male – najskuplje zemlje imale su gotovo dvostruko veće cene u poređenju sa onima u najjeftinijim državama članicama.

Prema objavljenim indeksima nivoa cena, najviši troškovi krajnje potrošnje domaćinstava zabeleženi su u Danskoj, gde su cene bile čak 43 odsto iznad proseka Evropske unije. Odmah iza Danske su Irska sa 138 odsto i Luksemburg sa 133 odsto u odnosu na evropski prosek.

Sa druge strane, najniže cene zabeležene su u Bugarskoj (60 odsto proseka), Rumuniji (64 procenta) i Poljskoj (72 odsto). Ovi podaci jasno ukazuju na velike razlike u životnim troškovima unutar EU.

Najveće razlike u cenama primećene su kada je reč o alkoholu i duvanu. Irska je ubedljivo najskuplja zemlja u toj kategoriji – cene su bile čak 205 odsto u odnosu na evropski prosek. To znači da su cene alkohola i duvana u Irskoj čak tri puta više nego u Bugarskoj, koja je najjeftinija sa 69 odsto EU proseka.

Visoke cene zabeležene su i u Finskoj (175 odsto) i Francuskoj (137 odsto). Pored Bugarske, najniže cene u ovoj kategoriji imale su i Poljska i Slovačka, obe sa 83 odsto proseka. Ovakve razlike su pre svega posledica različitih poreskih politika – naročito visokih akciza koje pojedine države uvode na ove proizvode.

Restorani i hoteli su sledeća kategorija sa velikim razlikama u cenama. Najskuplje su Danska (148 odsto EU proseka), Irska (129 odsto) i Finska (127 procenata). Najjeftinije su Bugarska (53 odsto), Rumunija (69 odsto) i Mađarska (72 odsto).

Kada je u pitanju odeća, Danska se ponovo izdvaja kao najskuplja sa 133 odsto proseka EU, dok su Švedska i Finska odmah iza, obe sa 120 odsto. Najniže cene odeće zabeležene su u Bugarskoj (79 odsto), Mađarskoj i Rumuniji (obe 85 odsto).

Razlike u cenama prisutne su i kod osnovnih prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića. Cene hrane su u Luksemburgu najviše – 125 odsto proseka EU, dok su najniže u Rumuniji – svega 76 odsto.

Kada je reč o ličnim prevoznim sredstvima (automobili, motocikli), cene variraju od 89 odsto u Slovačkoj do 120 odsto u Danskoj. Kada je reč o potrošačkoj elektronici (poput televizora, računara, telefona), najjeftinija je Italija (89 odsto), a najskuplja Finska (115 odsto).

Ovi podaci pokazuju da troškovi života unutar Evropske unije i dalje znatno variraju, u zavisnosti od zemlje. Iako postoji zajedničko tržište, razlike u poreskim politikama, ekonomskim uslovima i standardima života i dalje imaju veliki uticaj na cene proizvoda i usluga koje građani EU svakodnevno koriste.

U Srbiji u maju najviše poskupeli duvan i alkoholna pića

Kada je reč o Srbiji poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u maju međugodišnja inflacija iznosila 3,8 odsto, a mesečna 0,2 odsto, .

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje kojima se meri inflacija, u maju 2025. su u poređenju sa decembrom 2024. godine u proseku povećane za 1,7 odsto.

U maju je u odnosu na april rast cena zabeležen kod alkoholnih pića i duvana (1,4 odsto), skuplje su bile usluge restorana i hotela (0,6 odsto), odeća i obuća (0,5 odsto), hrana i bezalkoholna pića (0,4 odsto).

Poskupeli su izdaci za zdravstvo (0,3 odsto), stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (0,1 odsto), a za isti procenat bili su skuplji rekreacija i kultura.

Pojeftinile su usluge transporta za jedan odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.