Ciljevi EU u oblasti zelenog vodonika preambiciozni i nerazrađeni

Na putu ka tržištu zelenog vodonika koje je još u povoju, Evropska unija je do sada postigla skroman uspeh, a ciljevi koje je sebi postavila za proizvodnju i potrošnju vodonika do 2030. godine su isuviše ambiciozni, ocenio je Evropski revizorski sud (ECA).

„Potrebno je osigurati da se ciljevi stvarno mogu realizovati i da odluke o narednim koracima ne utiču na konkurentnost ključnih (evropskih) industrija ili da stvore novu stratešku zavisnost“, objavio je sud u izveštaju, prenosi Beta.

Ocenuje se da je cilj koji je postavljen za proizvodnju i uvoz do 2030. od po deset miliona tona preambiciozan i da nije zasnovan na „solidnoj analizi, već je rezultat političke volje“. Evropskoj komisiji se zamera i da nema pun pregled koliko je javnih sredstava potrebno, a koliko na raspolaganju.

Zbog dugog dogovaranja o tome šta je zeleni vodonik i koja pravila za njega važe, mnoge odluke o ulaganju su odložene, a investicije su odlagali i nosioci projekata, svesni da ponuda zavisi od tražnje, a ne obrnuto, piše u izveštaju.

Uz to, većina sredstava EU odlazi članicama Unije sa visokim udelom industrijskih grana kod kojih je teško postići klimatsku neutralnost.

Ujedno nema ni garancija da će potencijal EU za proizvodnju vodonika biti iskorišćen, niti da će javna sredstva omogućiti njegov transport iz zemalja Unije sa velikim proizvodnim potencijalima u članice u kojima psotoji velika potražnja.

Revizori su pozvali Evropsku komisiju da ažurira svoju vodoničnu strategiju i da tom prilikom odgovori na tri ključna pitanja.

Prvo je pitanje konkretnih tržišnih podsticaja za proizvodnju i korišćenje obnovljivog vodonika. Zatim kako odrediti prioritete u trošenju ograničenih sredstava EU i na koji deo lanca vrednosti staviti naglasak.

I konačno, koje industrijske grane EU želi da zadrži i po koju cenu, u kontekstu geopolitičke važnosti domaće proizvodnje u odnosu na uvoz iz nečlanica, navodi se u izveštaju.