Da li će euribor i inflacija u evrozoni pasti na dva odsto tokom 2025. godine?

Projekcije Evropske centralne banke (ECB) za sada ukazuju na to da je četvrti kvartal 2025. godine trenutak kada bi inflacija u evrozoni mogla da uspori na dva odsto, dok referentne projekcije kažu da bi i euribor mogao da dođe na isti nivo do kraja godine, naveo je u analizi za Makroekonomske analize i trendove (MAT) ekonomista Goran Nikolić.

U tekstu o ekonomskim perspektivama evrozone on podseća i na rizike, kao što su rast troškova energenata i eventualno uvođenje carina od strane SAD.

Slab (privredni) rast i nastavak dezinflacije stvaraće rastuće pritiske na ECB da snižava bazne kamate, te je realno da će kamata koju ECB plaća na kratkoročne depozite opasti za ne manje od jednog procentnog poena, sa trenutnih tri odsto, ističe Nikolić.

„Naime, većina ekonomista i investitora očekuje pad inflacije tokom godine, što će dati prostor Evropskoj centralnoj banci da nastavi sa smanjenjem svoje bazne (depozitne) kamate tokom 2025. godine. ECB očekuje da će rast potrošačkih cena blago usporavati, te da će se na kraju horizonta projekcije 2027. godine stabilizovati na oko 1,9 odsto“, piše Goran Nikolić.

Na usporavanje inflacije, kako navodi, može da utiče i to što bi Kina mogla da počne da prodaje svoje proizvode Evropi po sniženim cenama ako SAD započnu trgovinski rat uvođenjem novih carina, i skreće pažnju da se to već dešava na tržištu čelika.

„Pritisci na cene će se smanjivati i usled usporavanja rasta naknada po zaposlenom, zajedno sa oporavkom produktivnosti, što će zajedno dovesti do znatno sporijeg rasta jediničnih troškova rada. Povezano sa usporavanjem inflacije, relaksacija monetarne politike pomoći će da se neutralizuje restriktivna fiskalna politika“, naveo je Nikolić.

Smatra, međutim, da su suviše optimistične projekcije iznete u izveštaju za Evropsku komisiju (Euro Area Report), objavljenom 17. decembra 2024. godine, po kojima će rast BDP-a evrozone biti 1,3 odsto u 2025, odnosno 1,5 odsto u 2026. godini, „posebno imajući u vidu urušavanje globalne konkurentnosti ekonomija evrozone“ i ukazuje da analitičari Goldman Sachsa rast evrozone u ovoj godini vide na upola manjih 0,8 odsto, dok u HSBC očekuju rast od 0,9 odsto.

„Budući da će kretanje inflacije i ekonomske aktivnosti u evrozoni de fakto odrediti promene monetarne politike ECB, nije teško pretpostaviti da će osnovne kamatne stope ECB biti redukovane tokom ove godine, i to je upravo ono što tržišta trenutno očekuju„, ističe Nikolić u tekstu za januarski MAT i podseća da niz indikatora ukazuje na spor rast evrozone, dok je inflacija blago iznad cilja od dva odsto sa izgledima da se srednjem roku „usidri“ na tom nivou.

„Imajući to u vidu, možemo očekivati dodatna smanjenja kamatnih stopa ECB tokom ove godine. Iako je bazna inflacija, koja ne uključuje cene energenata i hrane – 2,7 odsto, projekcije ukazuju da će se ona postepeno približiti osnovnoj tokom ove godine. U suprotnom, ECB se može suočiti sa padom inflacije ispod targeta, te sa još sporijim rastom ekonomije evrozone“, ističe Nikolić.

Smatra da je Indikativno da HSBC očekuje da će Evropska centralna banka smanjiti depozitnu kamatu na 2,25 odsto u 2025. sa trenutnih tri odsto, dok drugi analitičari očekuju i veću redukciju bazne kamate ECB – „ne manju od jednog procentnog poena tokom 2025. godine“.

„Na osnovu budućih akcija ECB povodom njene referentne kamate (tačnije kamata), očekivan je značajan pad šestomesečnog euribora, odnosno varijabilnog dela kamatnih stopa na dugoročne kredite… indikativne su referentne projekcije. Naime, po Chatham Financial, šestomesečni euribor će sa trenutnih 2,56 odsto pasti na oko dva odsto u decembru 2025. Drugi prognostičari, pak, smatraju da će pad euribora biti znatniji tokom ove, ali i naredne godine“, navodi Nikolić u tekstu za MAT.