Da li politička kriza u Francuskoj može da destabilizuje Evropu?

Evropske institucije u Briselu pažljivo prate rasplet političke krize u Francuskoj. Vlada Mišela Barnijea (Micehl Barnier) je pala, a kriza izvršne vlasti u drugoj ekonomiji evrozone može imati posledice po makroekonomske odluke bloka.  

Vlada je pala zbog “prebrzo skrojenog budžeta”, koji je hitno pripremljen nakon što je Barnije preuzeo dužnost u septembru na čelu manjinske koalicije.

Barnije, lider Hrišćansko-demokratske partije (Les Republicains), predložio je plan za smanjenje javnog deficita Francuske, koji se trenutno procenjuje na 6,1 odsto za ovu godinu, na pet odsto u 2025. godini.

Andreas Eisl, istraživač u istraživačkom centru Notre Europe, komentarisao je za France24, da bi, iako se Francuska ne suočava sa pravom budžetskom krizom u smislu održivosti duga, situacija mogla postati problematična ukoliko se politička kriza nastavi.

Barnije je postao premijer sa najkraćim stažom u francuskoj Petoj republici i prvi koga je smenio parlament u poslednjih šezdeset godina.

Analitičari u EU pitaju se da li će se nepovoljan situacija preliti i na druge zemlje evrozone jer u ovom trenutku, čini se, ni Francuska ni Nemačka nemaju političku niti ekonomsku stabilnost za tu ulogu.

Zanimljivo je da su berzanska tržišta juče završila trgovački dan sa rastom, dok od početka današnjeg dana trguju opreznije u Evropi. Investitori pažljivo motre razvoj situacije.

Pitanje poverenja Barnijeu u parlamentu pokrenule su ekstremno desničarske i ekstremno levičarske partije.

I u analizi BBC-a ističe se da u ovom ključnom geopolitičkom trenutku, liderstvo u EU veoma nedostaje. Počinje da se oseća da za kormilom evropske zajednice nema upravljanja, “sa porastom autokratskih lidera koji simpatišu Rusiju u Mađarskoj, Slovačkoj i Rumuniji, dok je francuski i nemački fokus oslabljen i ometen”.

Za Francusku se ne nazire pravi kraj političke nestabilnosti, a treba imati na umu i da je ona najveća vojna sila u Evropi, pored Velike Britanije, u trenutku kada bukte sukobi na Bliskom istoku i u Ukrajini, sa političkim tenzijama u obe Koreje.

Predsednik Emanuel Makron (Emanuell Macron) će imenovati novog premijera, ali čak i tada će parlament ostati podeljen između tri politička bloka koji se međusobno preziru, koji će moći da drže jedni druge kao taoce preko potrebnih reformi i novog budžeta.

U ekonomskom smislu, u Francuskoj može doći do kratkoročnog skoka inflacije, dok su troškovi zaduživanja već porasli na nivo onih u Grčkoj. Za Francusku i samo EU bitno je da postavi novu izvršnu vlast što pre, saglasni su mediji u ovoj zemlji.