Da li se Kristin Lagard pakuje za Davos nakon još jednog smanjenja kamata?

Evropska centralna banka danas odlučuje o monetarnoj politici evrozone, odnosno kretanju ključnih kamata u narednom periodu, a pored kamatnih stopa u centru pažnje biće i predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) zbog najava da bi uskoro mogla da preuzme najvišu funkciju u Svetskom ekonomskom forumu (WEF) u Švajcarskoj.

Njen mandat u Frankfurtu zvanično traje još dve i po godine, ali se poslednjih dana u javnosti sve češće pominje mogućnost da nasledi Klausa Švaba, čoveka koji je više od pola veka bio ključna ličnost WEF-a. On je odstupio sa svih funkcija 21. aprila, nakon optužbi za finansijske malverzacije – koje negira.

Većina ekonomista očekuje da će se ECB odlučiti za osmo uzastopno smanjenje kamatnih stopa, a četvrto u 2025. godini, posebno nakon najnovijih podataka koji pokazuju da je inflacija u maju pala ispod ciljanih dva odsto, po prvi put u proteklih osam meseci.

Naime, fleš procena Eurostata navodi da će godišnji rast cena u evrozoni u maju 2025. godine biti 1,9 odsto, što je pad u odnosu na 2,2 odsto u aprilu.

To bi mogao da bude dodatni tas na vagi u prilog eventualnoj odluci Kristin Lagard da skrati mandat, jer bi povratak cenovne stabilnosti praktično bio ispunjenje njene osnovne misije. Inače, Financial Times je prošle nedelje objavio izjavu osnivača WEF-a Klausa Švaba da je predsednica ECB početkom aprila razgovarala o mogućnosti da pre vremena završi mandat, kako bi ga nasledila na čelu Foruma.

Posmatrajući glavne komponente inflacije u evrozoni, očekuje se da će hrana, alkohol i duvan imati najvišu godišnju stopu u maju (3,3 odsto, u poređenju sa 3,0 odsto u aprilu), a po zemljama bi inflacija mogla da se kreće od 0,6 odsto u Francuskoj, preko 1,9 odsto u Italiji i Španiji, do 2,1 procenta u Nemačkoj i 3,3 odsto u Grčkoj.

Oživljavanje privrede i borba sa inflacijom

Upravni savet Evropske centralne banke je na aprilskom sastanku o monetarnoj politici odlučio da smanji tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena, treći put zaredom. Tako je kamata za glavne operacije refinansiranja trenutno na nivou od 2,40 odsto, kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 2,65 odsto, a kamata na novčani depozit 2,25 procenata.

„Većina mera bazne inflacije upućuje na zaključak da će se inflacija stabilizovati, i to postojano, na nivoima oko srednjoročnog cilja Upravnog saveta od dva odsto. Rast plata, iako još uvećan, smanjuje se i dobit delimično neutralizuje njegov uticaj na inflaciju“, naveli su tada iz centralne banke, uz napomenu da je privreda evrozone razvila određenu otpornost u odnosu na globalne šokove, ali su se izgledi za rast pogoršali zbog povećanja trgovinskih napetosti.

Ekonomista Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, rekao je za Biznis.rs uoči martovske sednice ECB da je Evropska centralna banka pod pritiskom da preko monetarnih mera oživi zamrlu privrednu dinamiku u Evropi.

„I ako se dogodi da ECB snizi kamatne stope, ne verujem da će nastaviti trend spuštanja u drugom delu godine, odnosno da će realizovati još dva planirana sniženja“, ocenio je tom prilikom Nikolić.

S druge strane, profesorka Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu Slađana Benković rekla je nedavno za Biznis.rs da očekuje dalji pad kamatnih stopa u Evropi, ali da je glavni problem to što nema dovoljno projekata u koje bi novac mogao da se uloži, odnosno nema investicija koje bi pokrenule ozbiljniji rast.

I bankari na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije očekuju nastavak monetarnog popuštanja, odnosno dva smanjenja referentne kamate u Srbiji i tri u Evropi do kraja godine.