Da li su danski i švedski način života nedostižni za Srbiju?

Agencija Fitch Ratings potvrdila je nedavno dugoročni rejting Danske u stranoj valuti na „AAA“ sa stabilnim izgledima. Takođe je saopštila da je rejting ove zemlje podržan bogatom ekonomijom i visokom dodatom vrednošću, kredibilnim okvirom ekonomske politike, zdravim javnim finansijama i jakim spoljnim pokazateljima.

Kako funkcioniše danski sistem možete se uveriti boraveći u Kopenhagenu samo nekoliko dana.

Za ljude sa naših prostora danska prestonica je veoma skupa, a na cene u ovom gradu žale se i njihovi susedi sa juga Švedske. Danci ne, mada kažu da pamte i bolja vremena, posebno pre početka rata u Ukrajini, a zatim i u Izraelu.

Hrana u prodavnicama skuplja je za 10 do 20 odsto nego u Srbiji, a u restoranima i do 50 odsto. Čuveni Smørbrød sendvič, kriška hleba sa raznim dodacima, košta oko 45 danskih kruna, odnosno šest evra (jedna danska kruna DKK vredi 0,13 evra). Poznati danski hot-dog košta oko pet evra, i to je najjeftinija hrana, uz poneku kiflu u pekari za tri evra. Za jedan obrok potrebno je izdvojiti između 20 i 30 evra po osobi.

Danci su ponosni na svoja piva, pa tako pivopije mogu da uživaju u stotinama vrsta ovog pića i da ga plate od devet do 30 evra po krigli. Voda u Kopenhagenu ne mora da se kupuje, svuda je dobra za piće, a u toaletima ćete naići na toplu vodu za pranje ruku. Inače, upotreba toaleta na železničkoj stanici u Kopenhagenu košta skoro 50 odsto manje nego na autobuskoj u Beogradu.  

Karta za metro košta četiri evra, a saobraćajna infrastruktura je na vrhunskom nivou. Bicikli su na svakom ćošku, uz obezbeđene ogromne parkinge, pa tako glavni grad Danske sa populacijom od oko 600.000 ljudi ima više dvotočkaša nego stanovnika, a čak pet puta više bicikala od broja automobila. Biciklisti u Kopenhagenu uživaju u vožnji na više od 400 km namenskih biciklističkih staza, potpuno odvojenih i od automobilskog saobraćaja i od pešaka. Ljudi svih uzrasta voze bicikle jer se osećaju bezbedno – ozbiljna nesreća se dešava na svakih 5,7 miliona pređenih kilometara.

Dok se vozite po gradu možete videti prelepu arhitekturu i poznate turističke atrakcije poput Tivoli parka, Nacionalnog i Karlsberg muzeja, Kristijaburg palate, Rozenburg palate, Gradske većnice, Nyhavn luke, čuvene Male Sirene. Ne možete videti kladionicu ili neuređen park i šetalište. Inače, karte za muzeje u proseku koštaju 20 evra, s tim što postoje razni popusti, a pojednim danima ulaz je besplatan.

Do komšija u Malmeu za dvadesetak minuta vozom ispod mora

„Preko puta“ Kopenhagena je Malme, odnosno Švedska. Ova dva grada spaja čuveni Eresundski most dugačak 16 kilometara, koji jednim delom (četiri kilometra) ide ispod mora, zatim prelazi preko veštačkog ostrva i nastavlja do Švedske.

Ovo arhitektonsko čudo za drumski i železnički saobraćaj pušteno je u rad 1. jula 2000. godine, i to je najduži most na svetu koji povezuje dve države.

Troškovi izgradnje iznosili su ukupno 3,35 milijardi evra, a most otplaćuju isključivo korisnici, odnosno vozači i Banedanmark (kompanija za transport u okviru danskog Ministarstva saobraćaja) i Svenska Banverket transportna kompanija. Izgradnja je trajala pet godina.

Šveđani ne zaostaju za svojim komšijama Dancima, jedino je njihova valuta oslabila, pa švedska kruna trenutno vredi 0,086 evra. Šveđani su izuzetno ponosni na svoju železnicu jer vozovi vrlo retko kasne i veoma su brzi.

Do Malmea, koji je od Kopenhagena udaljen 44 kilometra, stiže se u proseku za 30 minuta, a karta važi 24 sata i za super brzi voz (ne staje na svim stanicama) i košta oko 15 evra. U Malmeu ta karta važi za sav javni prevoz.

Za razliku od glavnog grada Danske, Malme je pristupačniji za ljude sa balkanskih prostora, te ne čudi što su mnogi emigrirali baš u ovaj grad, u potrazi za boljim životom.

Interesantno je da su cene hrane u švedskim prodavnicama malo „jače“ od onih u srpskim, a da su plate Šveđana oko tri puta veće od onih u Srbiji.

Oni ne voze bicikle toliko kao Danci, ali se voze „zelenim autobusima“ – na električnu energiju ili gas, pa tako u saobraćaju ne osećate veliku količinu izduvnih gasova.

U neformalnom razgovoru sa jednom Šveđankom, penzionerkom, saznali smo da sa svojih 1.600 evra penzije može pristojno da živi, čak i da uštedi neki evro.

U Srbiji postoji predrasuda da su ljudi koji žive u Švedskoj „hladni“, ali mi nismo stekli takav utisak. Oni samo poštuju ono što imaju, ne uništavaju svoje resurse i cene radnike. Isto važi i za Dance. S obzirom na to, njihov standard i način života ostaće još dugo nedostižan za nas sa ovih prostora.