Đukić: ECB će sačekati sa novim smanjenjem kamatnih stopa

Imajući u vidu da se čeka ishod razgovora na kraju, jer Tramp i dalje preti da će uvesti carine od 30 odsto uprkos izjavama EU da je dogovor blizu, ostaje tenzija koja najviše brine tržišne aktere, pa zbog toga ne treba očekivati da će Evropska centralna banka (ECB) doneti odluku o smanjenju kamatnih stopa na predstojećem sastanku Upravnog saveta 24. jula, rekao je za Biznis.rs Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Ono što nagoveštava odluku o zadržavanju kamata na sadašnjem nivou jeste činjenica da članovi Upravnog saveta ECB koriste isti rečnik kao uoči junske sednice, tako da verujem da neće smeti da menjaju kamatnu stopu. Pre svega zato što je ECB suočena sa jačanjem evra, pri čemu se postavlja pitanje gde je ta kritična granica koja ne slabi privrednu aktivnost evrozone“, naveo je Đukić.

On ističe da postoje različita tumačenja, ali da zvaničnici Evropske centralne banke tvrde da je kritična vrednost 1,20 dolara. Najnovije ankete pokazuju da većina tržišnih aktera smatra da je kritična zona 1,25 dolara za evro.

Evro je od početka godine ojačao više od 12 procenata, a prema Đukićevim rečima to je ta „kost u grlu ECB“ jer to ne odgovara realnom sektoru privrede evrozone.

„U suprotnom pravcu koji deluje antiinflatorno je poplava jeftine kineske robe, tako da kratkoročno gledano inflatorni pritisci slabe i u tom smislu će Upravni savet ECB najverovatnije ostati na ovom nivou kamatnih stopa, uz naznaku da se iščekuje šta će doneti ishod pregovora sa SAD“, ocenio je naš sagovornik.

U analizi agencije Reuters navedeno je da će ECB u četvrtak napraviti pauzu nakon osam uzastopnih smanjenja kamatnih stopa, dok se u vazduhu oseća pretnja od mogućih viših američkih carina. Iako te carine predstavljaju ozbiljan rizik za evrozonu, još nije jasno da li će biti uvedene i u kom obliku, pa je glavno pitanje šta sledi dalje.

Očekuje se da ECB zadrži svoju glavnu kamatnu stopu na sadašnja dva procenta. Podaci od poslednjeg sastanka u junu nisu se značajno promenili, a i dalje nema jasne slike o američkim tarifama. Stručnjaci ocenjuju da ECB neće reagovati dok ne vidi da li će se nešto ozbiljno promeniti u njihovoj procenjenoj ravnoteži.

Đukić naglašava da najveći broj tržišnih aktera smatra da se kamatna stopa neće menjati, i da su oni već ukalkulisali u svoje transakcije smanjenje u decembru, koje će skoro sigurno nastupiti.

„Treba reći da sve što se dešava na tržištu energenata ide u prilog da će inflatorni pritisci slabiti, barem do decembra“, kazao je profesor Đukić.

Prema njegovom mišljenju, ostaje problem ciljane inflacije, njene bazne stope, jer u srednjem roku na nju mogu da utiču najavljeni javni izdaci za infrastrukturu i vojnu industriju. Time se stvara plodno tlo za rast inflatornih očekivanja u srednjem roku, što znači da će u narednim godinama inflatorni pritisci da rastu.

„Upravni savet ima pritisak da zbog duge stagnacije, odnosno recesije najmoćnije privrede u evrozoni (Nemačka), smanjuju kamatne stope, ali pregovori će odužiti taj proces. ECB će verovatno u septembru objaviti projekcije za naredni period. Optimistične prognoze nagoveštavaju rast BDP-a u evrozoni 0,9 odsto u tekućoj godini i 1,1 odsto u 2026. Odloženi efekti očekivanog povećanja javne potrošnje osetiće se 2027. i 2028. godine“, zaključio je Đorđe Đukić.

Neki ekonomisti smatraju da tržišta potcenjuju rizike i da bi trebalo očekivati i dva smanjenja ove godine, s obzirom na realan scenario „velikih“ tarifa i sve veći deflacijski pritisak iz Kine.

Iako ovog puta neće objavljivati nove prognoze, ECB će morati da revidira postojeće scenarije. Ekonomisti procenjuju da će ECB zauzeti stav „čekaj i posmatraj“, jer postoji mnogo nepoznanica o uticaju carina na privredni rast i inflaciju.