DRAMATIČAN PAD EVROPSKE INDUSTRIJE Proizvodnja za trećinu manja nego lane

Industrijska proizvodnja u Evrozoni opala je, zbog pandemije korona virusa, u aprilu za 17,1 odsto u odnosu na mart, a u celoj Evropskoj uniji za 17,3 odsto, prema podacime Eurostata, statističke agencije EU.  Ovo je najveći industrijski mesečni pad ikada zabeležen u EU, a prethodni najveći bili su 3,0 do 4,0 odsto 2008. i 2009. godine.

U poređenju sa aprilom 2019. industrijska proizvodnja opala je za 28 odsto u aprilu ove godine, a u celoj EU za 27,2 odsto. Ovo su najveći godišnji padovi, koji su prevazišli industrijske padove iz 2009. godine kada su negativne vrednosti bile 21,3% i 20,7 odsto. Celokupno gledano, evropska industrijska proizvodnja pala je na nivo iz sredine devedesetih prošlog veka.   

U zoni zajedničke evropske valute proizvodnja trajne robe široke potrošnje opala je u aprilu 2020. za 28,9 odsto u poređenju sa martom iste godine, proizvodnja kapitalne robe za 26,6 odsto, repromaterijala za 15,6, robe široke potrošnje sa kratkim rokom upotrebe za 11,9 i energije za 4,8 odsto. Istovremeno u EU proizvodnja istih dobara, opala je za 27,8, zatim 27,3, pa 14,9 odsto, 10,7 i 5,0 odsto.

Industrijska proizvodnja bila je manja u aprilu, nego mesec dana ranije u svim zemljama EU, a najviše je opala u Mađarskoj (30,5 odsto) Rumuniji (27,7) i Slovačkoj (26,7). Kada je reč o goišnjem padu industrije najdrastičnija promena zabeležena je u Luksemburgu (43,9 odsto) Italiji (42,5) i Slovačkoj (42) dok je jedini porast proizvodnje imala Irska za 5,5 odsto. Najveća privreda evrozone, Nemačka, zabeležila je pad industrijske proizvodnje u aprilu od 30,2 procenta na godišnjem nivou.