E-trgovina će do 2029. godine činiti petinu ukupne maloprodaje na evropskom tržištu

Američka istraživačka kompanija Forrester predviđa značajan rast online prodaje u Evropi u periodu od 2024. do 2029. godine. Prema njihovom izveštaju, očekuje se da će internet prodaja porasti sa 389 milijardi evra u 2024. na 565 milijardi evra u 2029, pri čemu će zauzimati sve veći udeo u ukupnoj maloprodaji.

Studija obuhvata pet najvećih zapadnoevropskih ekonomija – Francusku, Nemačku, Italiju, Španiju i Veliku Britaniju, prenosi EcommerceNews.

Još 2023. godine, Forrester je predvideo godišnju stopu rasta online prodaje od 9,2 odsto do 2028. godine. Međutim, prema novom izveštaju, rast se usporava, pa se sada očekuje prosečna godišnja stopa rasta (CAGR) od 7,8 odsto za period 2023-2029.

Do 2029. godine e-trgovina će činiti gotovo 21 odsto ukupne maloprodaje na ovim tržištima, dok je u 2024. taj udeo iznosio 16 procenata. Za razliku od online prodaje, tradicionalna maloprodaja će rasti znatno sporijim tempom. Očekuje se prosečna godišnja stopa rasta (CAGR) od samo 1,7 odsto.

Kada se posmatraju pojedinačna tržišta, Forrester predviđa da će Velika Britanija biti lider u evropskoj e-trgovini. Do 2029. britanska e-trgovina će dostići 207 milijardi evra (176 milijardi funti). Pre dve godine, vrednost britanskog online tržišta iznosila je 152 milijarde evra (130 milijardi funti).

Nemačka e-trgovina će porasti sa 97 milijardi evra u 2023. na 146 milijardi evra do 2029. Francuska će dostići 106 milijardi evra, u poređenju sa 73 milijarde evra iz 2023.

Prognozirani udeo online prodaje u ukupnoj maloprodaji do 2029. godine u Velikoj Britaniji je 32 procenta, u Nemačkoj 21 procenat, a u Francuskoj 17 odsto. Pored toga, Forrester predviđa da će se ove zemlje razviti u centar rasta online tržišta i e-commerce platformi.

„Rast online prodaje menja maloprodajni sektor, pružajući kompanijama priliku da prošire svoju bazu kupaca kroz praktičnije i personalizovanije kupovno iskustvo“, ocenjuju analitičari kompanije Forrester.

Oni savetuju evropske trgovce da ulaganja u digitalne platforme i omnichannel strategije (sveobuhvatni načini prodaje) budu prioritet, kako bi odgovorili na rastuću potražnju za online kupovinom.

Uspeh na tržištu do 2030. godine zavisiće od sposobnosti trgovaca da kombinuju online i offline iskustva, kako bi održali konkurentnost u sve digitalizovanijem svetu maloprodaje, zaključuje Forrester.

Evropska komisija najavila je prošlog meseca da planira uvođenje novih taksi na uvoz proizvoda kupljenih putem e-trgovine, kako bi suzbila nagli porast „štetnih“ proizvoda u EU, od kojih većina dolazi iz Kine.

Ova odluka došla je u trenutku kada je Poštanska služba SAD (USPS) privremeno obustavila prijem paketa iz Kine i Hong Konga, što je pogodilo jeftine online trgovine, poput platformi Temu i Shein. Međutim, Evropska komisija je naglasila da ova dva poteza nisu koordinisana.

Na konferenciji za novinare u Briselu, evropska komesarka za digitalnu tehnologiju Hena Virkunen istakla je da je broj uvoznih paketa iz e-trgovine u EU udvostručen između 2023. i 2024. godine, dostigavši 12 miliona paketa dnevno.

„Mnogi od tih proizvoda su nebezbedni, falsifikovani ili čak opasni,“ upozorila je Virkunen.

Evropska komisija je pozvala zakonodavce EU i države članice da razmotre uvođenje naknade na pakete uvezene direktno potrošačima. Ova taksa bi pokrila troškove nadzora nad poštovanjem propisa EU.

Virkunen je naglasila da je cilj ove mere zaštita zdravlja i bezbednosti evropskih potrošača, smanjenje ekološke i klimatske štete uzrokovane velikim obimom pošiljki i stvaranje poštenijih uslova za evropske male i srednje biznise, koji trpe zbog nelojalne konkurencije.

Evropska komisija navodi da oko 90 odsto spornih paketa dolazi iz Kine, pri čemu se Temu i Shein izdvajaju kao najaktivniji trgovci. Brisel sumnja da ove kineske platforme ne preduzimaju dovoljno mera kako bi sprečile prodaju proizvoda koji ne ispunjavaju evropske standarde. Ova inicijativa deo je šire strategije EU za strožu regulaciju uvoza i e-trgovine, posebno iz Kine.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Građani Srbije prošle godine na internet kupovinu potrošili 162,3 milijarde dinara