ECB ne menja kamatne stope ni na početku 2026. godine

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je danas u Frankfurtu, na prvoj ovogodišnjoj sednici, da tri ključne kamatne stope zadrži nepromenjene, baš kao i na prethodna četiri sastanka – u julu, septembru, oktobru i decembru 2025. Ovaj period usledio je nakon četiri uzastopna popuštanja monetarne politike.

Najnovija procena još jednom potvrđuje da bi inflacija na srednji rok trebalo da se stabilizuje na ciljanom nivou od dva odsto.

Privreda je i dalje otporna, uprkos nepovoljnom globalnom okruženju. Rast podupiru niska nezaposlenost, stabilni bilansi privatnog sektora, postupno sprovođenje planirane javne potrošnje na odbranu i infrastrukturu, kao i podsticajni učinci prethodnih smanjenja kamatnih stopa.

Istovremeno su izgledi i dalje neizvesni, prvenstveno zbog kontinuirane neizvesnosti povezane sa globalnim trgovinskim politikama i geopolitičkih napetosti, navodi se u saopštenju centralne banke evrozone.

Upravni savet se odlučno zalaže za stabilizaciju inflacije na ciljanom nivou od dva odsto na srednji rok. Pri određivanju odgovarajućeg stava monetarne politike na svakom sastanku će primenjivati dosadašnji pristup koji se zasniva na podacima.

„Naime, odluke Upravnog saveta o kamatnim stopama zavisiće od njegove ocene inflatornih izgleda i povezanih rizika, i to na temelju novih privrednih i finansijskih podataka, te dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike. Upravni savet se ne opredeljuje unapred za određenu dinamiku promene stopa“, navodi se u saopštenju posle sastanka Evropske centralne banke

Nakon današnje odluke tri ključne kamatne stope ostaju nepromenjene. Tako kamata na novčani depozit iznosi dva odsto, kamata za glavne operacije refinansiranja je na nivou od 2,15 odsto, a kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 2,40 odsto.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) potvrdila je u obraćanju nakon sastanka Upravnog saveta da će ECB nastaviti da vodi politiku zasnovanu na podacima i odlučuje od sastanka do sastanka, bez unapred definisanog pravca kretanja kamatnih stopa.

Govoreći o privrednim kretanjima, Lagard je istakla da je ekonomija evrozone pokazala otpornost u izazovnom globalnom okruženju, uz rast od 0,3 odsto u četvrtom kvartalu 2025. godine. Rast je, prema njenim rečima, pre svega vođen sektorom usluga, naročito informaciono-komunikacionim delatnostima, dok je industrija ostala relativno stabilna uprkos pritiscima iz međunarodne trgovine i geopolitike.

Inflacija je u januaru pala na 1,7 odsto, sa dva odsto u decembru, dok je inflacija bez energije i hrane blago usporila na 2,2 odsto.

„Pokazatelji bazne inflacije i dugoročna inflaciona očekivanja i dalje su u skladu sa našim ciljem“, navela je predsednica ECB, uz napomenu da se rast plata postepeno smiruje, iako neizvesnost i dalje postoji.

Istovremeno, upozorila je da su rizici i dalje izraženi, posebno zbog neizvesnosti u globalnoj trgovinskoj politici, geopolitičkih tenzija i rata u Ukrajini, ali i zbog mogućih poremećaja u lancima snabdevanja i kretanja cena energije.

„Jači evro, slabija spoljna tražnja ili nestabilna finansijska tržišta mogli bi dodatno da utiču na inflaciju naniže, dok bi rast cena energije, fragmentacija trgovine i sporije smirivanje rasta plata mogli da izvrše pritisak naviše“, ocenila je Lagard.

Poručila je i da je ECB spremna da po potrebi prilagodi sve instrumente u okviru svog mandata.

„U svakom slučaju ostajemo spremni da reagujemo kako bismo obezbedili da se inflacija održivo stabilizuje na našem srednjoročnom cilju i da se očuva nesmetano funkcionisanje transmisije monetarne politike“, zaključila je predsednica ECB.