ECB ne menja kamatne stope ni na trećem uzastopnom sastanku

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je danas da zadrži tri ključne kamatne stope ECB nepromenjene, baš kao i na prethodna dva sastanka – u julu i septembru. Period bez promene kamata usledio je nakon četiri uzastopna smanjenja od početka 2025. godine.

Inflacija je i dalje blizu srednjoročnog cilja od dva odsto, a ocena Saveta o izgledima za inflaciju ostala je uglavnom nepromenjena.

Privreda je nastavila da beleži rast uprkos izazovnom globalnom okruženju. Snažno tržište rada, stabilni bilansi privatnog sektora i ranija smanjenja kamatnih stopa Upravnog saveta ostaju važni faktori otpornosti. Ipak, izgledi su i dalje neizvesni, posebno zbog aktuelnih globalnih trgovinskih sporova i geopolitičkih tenzija.

Upravni savet je odlučan da obezbedi stabilizaciju inflacije na ciljanom nivou od dva procenta u srednjem roku. Prilikom određivanja odgovarajuće monetarne politike vodiće se pristupom zasnovanim na podacima i odlučivanjem od sastanka do sastanka, kao i u prethodnom periodu.

„Konkretno, odluke o kamatnim stopama Upravnog saveta zasnivaće se na proceni izgleda inflacije i rizika koji je okružuju, uzimajući u obzir pristigle ekonomske i finansijske podatke, kretanje osnovne inflacije i efikasnost prenosa mera monetarne politike. Upravni savet se ne obavezuje unapred na određenu putanju kamatnih stopa“, navodi se u saopštenju posle sastanka Evropske centralne banke u Firenci.

Nakon današnje odluke tri ključne kamatne stope ostaju nepromenjene. Tako kamata na novčani depozit iznosi dva odsto, kamata za glavne operacije refinansiranja je na nivou od 2,15 odsto, a kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 2,40 odsto.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) istakla je u obraćanju nakon sastanka Upravnog saveta da je privreda evrozone, prema preliminarnim procenama Eurostata, porasla za 0,2 odsto u trećem kvartalu ove godine. Rast je uglavnom podržan snažnim turizmom i oporavkom digitalnih usluga, jer su mnoge kompanije intenzivirale modernizaciju svoje IT infrastrukture i uvođenje veštačke inteligencije u poslovanje.

„Istovremeno, industrijska proizvodnja je pod pritiskom viših carina, neizvesnosti i jačeg evra, a razlika između domaće i spoljne tražnje verovatno će se zadržati i u narednom periodu. Očekujemo da će rast realnih prihoda podstaći potrošnju, dok državna ulaganja u infrastrukturu i odbranu, zajedno sa prethodnim smanjenjima kamatnih stopa, nastave da podržavaju investicije“, navela je Lagard i dodala da je nezaposlenost u septembru iznosila 6,3 odsto, što je blizu istorijskog minimuma, iako se potražnja za radom blago smanjila.

Domaćinstva i dalje štede iznad proseka, što im daje prostor za dodatnu potrošnju. Ipak, globalno okruženje ostaje izazovno – izvoz robe opada, a uticaj viših carina na investicije i industriju tek će se u potpunosti videti u narednom periodu.

„Upravni savet ECB ističe da je neophodno ojačati ekonomiju evrozone u sadašnjem geopolitičkom okruženju i pozdravlja odluku evropskih lidera da ubrzaju sprovođenje agende konkurentnosti. Fiskalne i strukturne reforme moraju povećati produktivnost i otpornost, dok je prioritet i dublja integracija tržišta kapitala, završetak bankarske unije i brzo usvajanje regulative o uvođenju digitalnog evra. Danas smo odlučili da pređemo u narednu fazu projekta digitalnog evra, čime obezbeđujemo tehničku spremnost za njegovo potencijalno uvođenje i jačamo digitalni suverenitet Evrope“, istakla je predsednica ECB.

Što se tiče inflacije, godišnja stopa je u septembru porasla na 2,2 odsto, uglavnom zato što su cene energije pale sporije nego ranije. Inflacija osnovnih proizvoda i usluga zadržala se oko 2-3 odsto, što je u skladu sa srednjoročnim ciljem ECB.

„Očekujemo da će rast troškova rada postepeno usporavati, uz poboljšanje produktivnosti. Većina pokazatelja dugoročnih inflacionih očekivanja i dalje se kreće oko dva odsto, što podržava stabilizaciju inflacije“, ocenila je Kristin Lagard.

Kada je reč o rizicima, ona je napomenula da su delimično poboljšanje trgovinskih odnosa između SAD i Kine, primirje na Bliskom istoku i novi trgovinski sporazum EU ublažili deo negativnih rizika za rast. Međutim, geopolitičke tenzije, naročito ruska agresija na Ukrajinu, i dalje su glavni izvor neizvesnosti. Sa druge strane, veća ulaganja u odbranu i infrastrukturu, kao i reforme koje podstiču produktivnost, mogle bi dodatno da doprinesu rastu.

Nova faza projekta digitalni evro

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je na današnjem sastanku da pređe u narednu fazu projekta digitalnog evra. Ova odluka usledila je nakon uspešnog završetka faze pripreme, koju je Eurosistem pokrenuo u novembru 2023. godine i kojom su postavljeni temelji za uvođenje digitalnog evra.

„Odluka Upravnog saveta usklađena je sa zahtevom evropskih lidera da se ubrza napredak u vezi sa digitalnim eurom, što je nedavno potvrđeno na Samitu evra u oktobru 2025. godine. Digitalni evro će očuvati slobodu izbora i privatnost građana Evrope, kao i zaštititi monetarni suverenitet i ekonomsku bezbednost kontinenta. Takođe će podstaći inovacije u platnim sistemima i doprineti da evropska plaćanja postanu konkurentna, otporna i inkluzivna.

Eurosistem će svoje pripreme sprovoditi fleksibilno, u skladu sa zahtevima lidera evrozone da bude spreman za potencijalno uvođenje digitalnog evra što je pre moguće, uz napomenu da zakonodavni proces još nije završen“, navodi se u saopštenju ECB.

Konačnu odluku o tome da li će digitalni evro biti izdat, kao i o datumu njegovog uvođenja, Upravni savet ECB doneće tek nakon što zakon bude usvojen.

Pod pretpostavkom da evropski zakonodavci tokom 2026. godine usvoje Uredbu o uspostavljanju digitalnog evra, pilot-projekat i prve transakcije mogli bi da počnu sredinom 2027. godine, dok bi ceo Eurosistem mogao biti spreman za potencijalno prvo izdavanje digitalnog evra tokom 2029. godine.