ECB ne menja kamatne stope, projekcija privrednog rasta revidirana sa 0,9 na 1,2 odsto

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je danas da zadrži tri ključne kamatne stope ECB nepromenjene, baš kao i u julu, nakon četiri uzastopna smanjenja od početka 2025. godine. Inflacija je trenutno blizu srednjoročnog cilja od dva odsto, a procena Saveta o izgledima za inflaciju ostala je uglavnom nepromenjena.

Nove projekcije stručnjaka ECB pokazuju sliku inflacije sličnu onoj iz juna. Kako se navodi u saopštenju iz Frankfurta, predviđa se da će prosečna ukupna inflacija iznositi 2,1 odsto u 2025. godini, 1,7 odsto u 2026. i 1,9 procenata u 2027.

Kada se izuzmu energija i hrana, očekuje se prosečna inflacija od 2,4 odsto u 2025, 1,9 odsto u 2026. i 1,8 odsto u 2027.

Predviđa se privredni rast od 1,2 odsto u 2025. godini, što je revizija naviše u odnosu na 0,9 odsto očekivanih u junu. Projekcija rasta za 2026. sada je nešto niža i iznosi tačno jedan procenat, dok je prognoza za 2027. ostala nepromenjena na 1,3 odsto.

„Upravni savet je odlučan da obezbedi stabilizaciju inflacije na ciljanom nivou od dva odsto u srednjem roku. Svoj pristup određivanju odgovarajuće monetarne politike zasnivaće na podacima i odluke donositi od sastanka do sastanka. Posebno, odluke o kamatnim stopama biće zasnovane na proceni izgleda za inflaciju i pratećih rizika, u svetlu novih ekonomskih i finansijskih podataka, kao i dinamike osnovne inflacije i snage transmisije monetarne politike“, ističu iz Evropske centralne banke.

Upravni savet je i ovog puta naglasio da se ne obavezuje unapred na određenu putanju kamatnih stopa.

Nakon današnje odluke tri ključne kamatne stope ostaju nepromenjene. Tako je kamata za glavne operacije refinansiranja na nivou od 2,15 odsto, kamata na graničnu kreditnu liniju 2,40 odsto, a kamatna stopa na novčani depozit dva procenta.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) istakla je u obraćanju nakon sastanka Upravnog saveta da je ekonomija evrozone porasla za 0,7 odsto u prvih šest meseci ove godine zahvaljujući otpornosti domaće tražnje.

„Dok je prvi kvartal doneo snažniji rast, drugi je bio slabiji zbog ranijih narudžbina u međunarodnoj trgovini uoči najavljenih povećanja carina, nakon čega je usledila korekcija. Ipak, anketni indikatori pokazuju da proizvodnja i usluge nastavljaju da rastu, što ukazuje na pozitivan osnovni momentum ekonomije“, navela je Lagard i dodala da potražnja za radnom snagom na tržištu rada blago slabi, ali je stopa nezaposlenosti u julu iznosila 6,2 odsto, što i dalje predstavlja značajnu snagu za privredu.

Ona je istakla da bi to u perspektivi moglo da podstakne potrošnju domaćinstava, posebno ako građani budu štedeli manje, u skladu sa projekcijama. Na investicije povoljno utiču prethodna smanjenja kamatnih stopa ECB, kao i državna ulaganja u infrastrukturu i odbranu. Međutim, jači evro, viši carinski nameti i globalna konkurencija očekivano će usporiti rast do kraja godine.

„Iako su nedavni trgovinski sporazumi smanjili neizvesnost, pravi efekat promena u globalnom političko-ekonomskom okruženju tek će se videti. Neophodno je hitno jačanje privrede evrozone kroz fiskalne i strukturne reforme koje će učiniti ekonomiju produktivnijom i konkurentnijom“, ocenila je predsednica ECB.

Posebno je naglasila značaj sprovođenja preporuka iz izveštaja Marija Dragija o evropskoj konkurentnosti, ubrzanja sprovođenja reformi i strateških investicija, kao i kompletiranja Unije štednje i investicija i Bankarske unije.

Rizici i izazovi

Kristin Lagard je upozorila da rizici za rast ostaju uravnoteženi, ali brojni. Poremećaji u trgovinskim odnosima mogli bi da uspore izvoz i investicije, dok bi pogoršanje sentimenta na finansijskim tržištima moglo da oteža finansiranje i oslabi rast. Geopolitičke tenzije – uključujući rat u Ukrajini i sukobe na Bliskom istoku – i dalje su glavni izvor neizvesnosti.

S druge strane, veća državna ulaganja u odbranu i infrastrukturu, reforme koje podižu produktivnost i bolja poslovna klima mogli bi dodatno da ojačaju privredu. Smanjenje geopolitičkih tenzija i brže rešavanje trgovinskih sporova takođe bi podstakli privrednu aktivnost.

Inflacioni rizici su takođe izraženi – jači evro i slabljenje tražnje za izvozom mogli bi da snize inflaciju, dok bi fragmentacija globalnih lanaca snabdevanja, rast vojnih i infrastrukturnih troškova ili klimatski šokovi mogli da je poguraju naviše.