Ekonomska neizvesnost slabi uticaj monetarne politike u evrozoni

Promene kamatnih stopa čine zaduživanje jeftinijim ili skupljim za preduzeća i domaćinstva, bilo za kredite ili hipoteke. Međutim, kada je ekonomska budućnost neizvesna, preduzeća i domaćinstva su manje sklona da investiraju u velike, dugoročne planove. To znači da njihov odgovor na promene kamatnih stopa možda neće biti tako snažan kao u predvidljivijim okolnostima.

Nedavna istraživanja pokazuju da promene u monetarnoj politici imaju slabiji uticaj na ekonomiju evrozone kada je ekonomska neizvesnost visoka, pišu ekonomisti Evropske centralne banke (ECB) Andrea Falconio i Julian Schumacher u svojoj analizi na zvaničnom blogu ECB.

Kako objašnjavaju, gotovo svako intuitivno razume šta je neizvesnost, ali njeno definisanje kao ekonomskog koncepta može biti izazovno. U ekonomiji, „rizik“ se odnosi na ishod koji se može, ali i ne mora dogoditi, pri čemu postoji objektivna procena verovatnoće. Neizvesnost je drugačija – ona podrazumeva suočavanje sa više mogućih ishoda, ali bez saznanja o verovatnoći svakog od njih.

Ekonomisti često mere ekonomsku neizvesnost prateći faktore kao što su fluktuacije cena akcija ili BDP-a, razlike u prognozama ekonomskog rasta, ili čak učestalost pojavljivanja reči „neizvesnost“ u medijima.

U ovoj analizi fokus je na neizvesnosti u vezi sa ekonomskim rastom. Kao pokazatelj neizvesnosti koristi se interkvartilni raspon distribucije industrijske proizvodnje evrozone, odnosno – koliko se industrijska proizvodnja menja tokom vremena.

„Ovaj pokazatelj je procenjen prateći metodologiju Falconija i Manganelija (2025). Industrijska proizvodnja je ključna varijabla jer se monetarna politika pretežno prenosi kroz kapitalno intenzivne aktivnosti, poput proizvodnje. Industrijska proizvodnja Irske je isključena iz analize zbog njenih visokovarijabilnih komponenti“, navode ekonomisti ECB.

Ekonomska neizvesnost je nedavno bila povišena, dostižući najviši nivo od pandemije COVID-19 početkom 2025. godine. Prethodno, takvi nivoi su zabeleženi samo tokom krize državnog duga evrozone. Ovo nedavno povećanje verovatno odražava efekte globalnih trgovinskih trenja i geopolitičkih tenzija.

Efekti neizvesnosti na inflaciju, nezaposlenost i troškove zaduživanja

Analiza pokazuje kako monetarna politika utiče na ekonomiju pod uslovima visoke i niske neizvesnosti. Istraživanje koristi kretanja na finansijskim tržištima u uskom vremenskom okviru oko odluka ECB o monetarnoj politici kako bi se identifikovale neočekivane promene u monetarnoj politici.

Rezultati istraživanja efekata ekspanzivnog šoka monetarne politike (neočekivano smanjenje referentne kamatne stope od 100 baznih poena na tromesečnu overnight index swap stopu) na inflaciju i nezaposlenost u zavisnosti od nivoa ekonomske neizvesnosti su ključni. Režimi neizvesnosti su definisani kao gornjih i donjih 10 odsto distribucije indikatora neizvesnosti:

• Kada je ekonomska neizvesnost niska, neočekivano smanjenje kamatne stope dovodi do više inflacije i niže nezaposlenosti, upravo onako kako ekonomska teorija sugeriše.

• Međutim, kada je neizvesnost visoka, isti šok ima mnogo slabiji uticaj na ekonomiju. U takvim uslovima, ekonomski akteri očigledno manje reaguju na promene troškova zaduživanja.

Konkretno za inflaciju – vrhunski uticaj monetarnog šoka, dostignut nakon dve godine, je oko devet baznih poena niži i statistički se ne razlikuje od nule kada je neizvesnost visoka. Za nezaposlenost vrhunski uticaj nakon jedne godine je oko 17 baznih poena manji pod visokom neizvesnošću.

Jači pritisak na „pedale“ centralnih banaka

Andrea Falconio i Julian Schumacher zaključuju da njihovi nalazi sugerišu da snaga prenosa monetarne politike zavisi od stepena neizvesnosti u ekonomiji.

To znači da – da bi postigle željeni efekat – centralne banke možda treba da deluju snažnije u vremenima visoke neizvesnosti nego u uslovima niske neizvesnosti.

Ovo je u skladu sa sličnim analizama za druge jurisdikcije i sa teorijskim modelima koji se fokusiraju na stepen fleksibilnosti cena tokom perioda visoke i niske volatilnosti.

„Ovo ne znači da bi centralne banke uvek trebalo agresivnije da ublažavaju ili pooštravaju monetarnu politiku tokom perioda visoke neizvesnosti. Volatilni ekonomski uslovi verovatno čine preduzeća i domaćinstva neodlučnijima da troše na potrošnju i investicije, nezavisno od delovanja centralne banke. Iako takvo usporavanje aktivnosti ide u istom smeru u kojem centralne banke žele da usmere ekonomiju tokom ciklusa pooštravanja, to radi protiv efekata koje ublažavanje monetarne politike obično želi da postigne“, ističu ekonomisti Evropske centralne banke.

Rezultati njihove analize ne govore o ukupnom efektu koji monetarna politika treba da ima u prisustvu neizvesnosti. Umesto toga pokazuju da ako centralne banke treba da podese „kazaljku“ za određenu količinu, onda će možda morati snažnije da pritisnu „pedale“ kada je neizvesnost visoka.

Baš kao što vozač mora snažnije da pritisne papučicu gasa da bi postigao istu brzinu vozeći uzbrdo umesto po ravnom putu, centralne banke moraju pojačati svoje akcije u izazovnim, neizvesnim ekonomskim uslovima da bi postigle željeni efekat.