Ekstremne vrućine u Evropi odnose ljudske i ekonomske žrtve

Požari i ekstremno visoke temperature vazduha u Španiji, Francuskoj i Italija odneli su još šest života, dok kontinent trpi toplotni talas s temperaturama iznad 40°C.

Francusko ministarstvo za ekologiju saopštilo je da su u Francuskoj zabeležena dva smrtna slučaja povezana s vrućinom, dok je više od 300 ljudi dobilo hitnu pomoć. Dve osobe su preminule u Italiji, a još dve u Španiji od posledica vrućina, prenosi BBC.

Evropa se suočava s ekstremno visokim temperaturama, što je prema klimatskoj agenciji UN postalo učestalije zbog „ljudski izazvanih klimatskih promena“. Španija i Engleska zabeležile su najtopliji jun otkad postoje merenja. U Francuskoj je ovo bio drugi najtopliji jun od 1900. godine.

U Grčkoj su zbog šumskih požara naređene evakuacije. Rizik od požara je veoma visok u regionima Atike, Krita, Peloponeza i Egejskih ostrva. Na Kritu, veliki požar preti kućama, turističkim objektima i infrastrukturi kod mesta Ahlia. Naređena je evakuacija stanovništva i turista. Više od 100 vatrogasaca je angažovano.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) navela je da ekstremne vrućine postaju učestalije i jače, posebno u gradovima zbog efekta „urbanog toplotnog ostrva“, gde asfalt, beton, zgrade i saobraćaj dodatno povećavaju temperature.

U Francuskoj je poljski rad zabranjen tokom najtoplijih sati dana kako bi se zaštitili radnici i smanjio rizik od požara. Radovi na farmama su obustavljeni jer su temperature u pojedinim delovima zemlje premašile 39°C.

Španija i Portugal zabeležili su jedne od najviših junskih temperatura ikada. U mestu El Granado izmereno je 46°C, dok je u Mori temperatura dostigla 46,6°C. Italija je stavila 21 grad, uključujući Rim i Milano, na crveni alarm jer su temperature prelazile 38°C.

Evropski sektor proizvodnje krompira strahuje od nižih prinosa ako se toplotni talas nastavi. Ekstremna vrućina može usporiti rast krtola, smanjiti prinos i poremetiti planirane termine žetve. Poljoprivrednici u Španiji, Italiji i južnoj Francuskoj sve više zavise od navodnjavanja kako bi sprečili propast useva.

Istraživanje Evropske komisije pokazuje da suše i toplotni talasi već koštaju poljoprivredne proizvođače u EU oko 28 milijardi evra godišnje, što je oko šest odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Do 2050. godine taj procenat bi mogao da poraste na 10 odsto, ukoliko ekstremni vremenski uslovi postanu učestaliji.

Francuske bolnice beleže porast slučajeva iscrpljenosti i dehidracije izazvanih toplotom, posebno u ruralnim oblastima. Vlada je uvela ograničenja saobraćaja u velikim gradovima kako bi smanjila zagađenje vazduha, a jedna nuklearna elektrana je zatvorena kako bi se sprečilo pregrevanje njenog sistema za hlađenje.

Morski toplotni talas iz Sredozemlja u kombinaciji sa „toplotnom kupolom“ nad centralnom Evropom stvara ekstremni toplotni talas koji pogađa mnoge popularne turističke destinacije u južnoj Evropi, ali i šire po celom kontinentu.

Vlasti u Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj, Švedskoj, Norveškoj, Austriji i drugim zemljama izdale su upozorenja za putovanja kako bi upozorile građane na opasnosti od talasa vrućina.