EU se obavezala da obezbedi 90 milijardi kredita za Ukrajinu

Lideri Evropske unije obavezali su se da obezbede zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu kako bi se pokrile njene hitne finansijske potrebe, ali nisu uspeli da postignu saglasnost o rešenju koje je za mnoge bilo ključno – da se taj kredit neposredno obezbedi ruskom imovinom zamrznutom u EU.

Po završetku razgovora u ranim jutarnjim satima u petak, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Antonio Costa) poručio je da je Unija „preuzela obavezu i ispunila je“.

Kako je naveo, lideri su odobrili zajam za naredne dve godine, koji će biti garantovan iz budžeta EU, uz princip da će ga Ukrajina vraćati tek kada Rusija isplati ratne reparacije. Istovremeno, EU je zadržala pravo da, ukoliko do toga ne dođe, za otplatu kredita iskoristi rusku imovinu koja je trenutno blokirana na njenoj teritoriji, prenosi Guardian.

Uoči samita, više država članica zalagalo se za to da se zajam odmah veže za deo od oko 210 milijardi evra ruske imovine zamrznute u EU. Međutim, taj plan je zaustavljen zbog stava Belgije, u kojoj se nalazi oko 88 odsto tih sredstava.

Brisel je tražio neograničene budžetske garancije ostalih članica u slučaju da Moskva uspe u eventualnim tužbama za odštetu. Belgijski premijer Bart de Vever (Bart De Wever) ocenio je da ideja o zajmu zasnovanom na reparacijama nije bila dobra, upozorivši da dokument sadrži previše nerešenih pitanja koja bi mogla dovesti do njegovog urušavanja.

Dodatni teret predstavlja i činjenica da se ruska centralna banka već sudski spori sa kompanijom Euroclear u Briselu oko imovine vredne oko 230 milijardi dolara, dok su rukovodioci te institucije, prema medijskim izveštajima, bili izloženi pritiscima i zastrašivanju povezanim sa ruskim obaveštajnim strukturama.

Uprkos tome, nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) jedan od najglasnijih zagovornika korišćenja ruske imovine, ocenio je postignuti dogovor kao snažan politički signal Moskvi. Prema njegovim rečima, Rusija će biti spremna na ustupke tek kada shvati da rat neće doneti dobit, a ako reparacije ne budu plaćene, EU će – u skladu sa međunarodnim pravom – posegnuti za zamrznutom ruskom imovinom kako bi otplatila zajam.

Zagovornici ovog pristupa ranije su tvrdili da finansiranje Ukrajine direktno iz budžeta EU nije izvodljivo jer zahteva jednoglasnost. Međutim, prepreka je uklonjena kada su tri vlade u centralnoj Evropi, Mađarska, Slovačka i Češka – signalizirale da će podržati korišćenje budžeta EU, pod uslovom da ne snose teret garancija. U završnom tekstu sporazuma precizira se da garancije EU neće uticati na finansijske obaveze ove tri zemlje.

U Briselu su se takođe nadali da bi eventualna odluka o direktnom korišćenju zamrznute ruske imovine podstakla i druge zapadne saveznike – poput Velike Britanije, Kanade i Japana – da slede isti put, ali sada ostaje neizvesno kako će oni reagovati. EU je zato pozvala partnere izvan EU da obezbede oko 45 milijardi evra, kako bi se pokrile preostale procenjene potrebe Ukrajine od oko 136 milijardi evra za vojne i civilne rashode u 2026. i 2027. godini.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je poručio evropskim liderima da je korišćenje zamrznute ruske imovine za odbranu Ukrajine jedno od „najjasnijih i moralno najopravdanijih“ mogućih poteza. Ipak, za Kijev je od presudnog značaja i sama činjenica da je finansiranje dogovoreno, pošto je Zelenski upozorio da Ukrajini preti opasnost da ostane bez sredstava za proizvodnju dronova, koji predstavljaju ključni element odbrane od ruske ofanzive.